Игра ријечима у наслову нове књиге најнаграђиванијег обалног писца, казује
да је Бог заправо у Боки. У најљепшем заливу на свијету одвија се радња
двије новеле у драмској форми, при чему је прва условно речено католичка, а
Перашки гоблен прича је о жени која је дуже од Пенелопе чекала свог мужа
наутика. Јацинта Миовић Кунић довршила је 1828. чувени гоблен: косу Госпе и
анђела довршила је властитом сиједом косом, без дјеце, слијепа на крају, а да
поморца није дочекала. То је оквир у који се хтио да уметне враг. Перашки
гоблен је прича и о томе како је из повлашћене географије немогуће отићи
У новели Тројица, писаној на основу истинитих животних драма, Маловић пред
читалачким оком развија серијал трагедија, интензитетом сасвим налик
античким. Радња прати усуд полуострвске породице Костић, од 1825. када су
се родиле прве бокељске мушке тројке, до 1890. када су сви из свештеничке
породице покојни, сем најстаријег, блудног сина – који игром судбине постаје
рисански парох са сједиштем у Перасту. Претходно се оженио удовицом свог
млађег брата, једног од тројице, која умире, баш као и једини њихов
насљедник. Историјска прича тиче се породице о. Филипа Костића, десне руке
владике Петра И, не само у борби против Наполеонових Француза, него и у вези
с обновом оближњег Превлачког манастира, некадашњег сједишта прве
Зетске епископије, коју је основао Свети Сава, лично.
Многе тајне крије Бока Которска.
Окусивши со у текстовима Николе Маловића, домаћа јавност тек постаје
свјесна колико је све вријеме с разлогом била жедна Медитерана.
Dostupnost: DOSTUPNO
