|
Radio Herceg-Novi: Preporuke za čitanje |
 |
 |
 |
Radio Herceg-Novi (90,00 Mhz i 102,70 Mhz), emisija Svijet kulture, petak, 17.00 č, rubrika: Preporuke za čitanje naredne sedmice.
Knjižara So, 27. I 2012.
U tradicionalnoj saradnji Svijeta kulture s Knjižarom So – čiji izlog danas krasi knjiga o Svetom Savi – svakog petka u ovom terminu skrećemo pažnju kako na one najčitanije, tako i na one vrijedne, interesantne i neobične knjige. Poslušajmo zajedno 8 biranim preporuka za čitanje naredne sedmice:
U romanu Terra d’oro Milkica Miletić prati burnu sinhroniju porodičnih sudbina trgovaca, moreplovaca, gospara, Srba iz Dubrovnika, i živih fresaka tih sudbina u okrilju Istočnoga zaleđa, u Srbiji, u moravskom Gradcu i okolini, u zemlji despota Stefana Lazarevića. Taj preplet mediteranskog i azurnog, s jedne strane, i vizantijski pastoralnog i surovog, katoličkog i pravoslavnog, s druge strane, artikulisan je izuzetnom gustom dramaturgijom. Terra d’oro roman je u kojem se, brojnim značenjima pridodaje i obilna čulna okolina, malo soli, joda i oleandera, a malo rudničkog bilja i moravskog žubora. Izdavač je Dereta.
U novom romanu Nikola Amanitija Ja i ti imamo sliku dječaka izopštenog iz svoje sredine. Lorenco je dječak iz imućne porodice, ima sve što mu je potrebno, ali duboka usamljenost i nepripadanje je nešto što ga određuje. Kada grupa popularnih učenika iz njegovog razreda ode zajedno na skijanje, i on će svojim roditeljima ispričati da je pozvan i da ide s njima. Tih nedelju dana će provesti sakriven u podrumu svoje kuće. Ali ispostavlja se da on nije jedini koji je odbačen i sam. U ovom pripovijednom slatkišu, kako su ga nazvali kritičari, Amaniti uspijeva da da oštru kritiku porodice. Njegova je priča istovremeno gorko opominjuća i duboko emotivna. Izdavač Plato.
Radnja romana Veliki Getsbi Skota Ficdžeralda, dešava se 20-ih godina XX vijeka, u doba džeza, i nosi prikaz razočaranja urbane populacije u američki san. Na raskošnim pozornicama grada koji nikad ne spava i Getsbijeve vile, smjenjuju se bogati skorojevići, starlete, isprazni likovi tadašnje elite, dok glavni junak, svjestan svog porijekla i trenutka u kojem živi, nesrećan u ljubavi, ostaje jedini iskreni svjedok vremena. Znajući da je zbog svog bogatstva stekao društveni položaj i naklonost džet-seta, Getsbi shvata da se ono do čega nam je stalo ne može kupiti novcem. Veliki Getsbi ocijenjen je kao najbolji američki roman XX vijeka. Izdavač je Laguna.
Dvor kneza Aleksandra Karađorđevića istorijska je studija o prvom srpskom dvoru u stilu evropskih dvorova iz sredine 19. vijeka. Autor Nebojša Jovanović na uvjerljiv način oživljava karakter dvorskog života, opisuje modu, običaje, ishranu i enterijer u novoj prestonici, Beogradu, dočarava društveni život umjetničke i političke, strane i domaće elite u domu Aleksandra Karađorđevića. Likove opisane u knjizi prati probran likovni materijal – ulja na platnu, litografije i skice aktera ove istorijske pozornice, nastalih od strane poznatih domaćih i stranih slikara onog vremena. Izdavač je Laguna.
Knjigom Lutalaštvo, istorija hodanja autorka Rebeka Solnit prati preobražaj kulture hodanja od egzistencijalnog, filozofskog hodanja, preko aristokratskih šetnji parkovima i vtovima, usamljeničkih lutanja, hodočašća, pa sve do protesta i političkog djelovanja. Izdavač je Geopoetika.
Da je sir mnogo više od priloga za pizzu, saznajemo u knjizi Sir, pite i jela od sira. Od grčke pite od sira do sofisticirane krem supe obogaćene sirom, recepti iz ove knjige omogućavaju proširenje repertoara svakodnevnih jela, te pripremu uzbudljivih delicija za goste. Izdavač je Veble komerc, u ediciji Kreativno kuhanje.
35 kalorija bez šećera naslov je nove knjige za mlađe tinejdžere. Jovana i Tara provode zimski raspust kod jedne vesele porodice u grockoj. I dok okolna brda drijemaju pod debelim snijegom, kad vaga pokaže pola kilograma više, u kući počinje da se odvija prava drama. Jasminka Petrović ponovo se hvata u koštac sa jednom teškom i važnom temom – ovoga puta je riječ o anoreksiji. Bojeći tinejdžersku svakodnevicu ljekovitim humorom, još jednom dokazuje da se nalazi u samom vrhu srpskog stvaralaštva za djecu i omladinu.
Knjiga Praistorija objašnjena mojim unucima pisana je po mjeri djece, govori njihovim jezikom i opisuje praistoriju slikama koje ona mogu da razumiju. Autor, arheolog i praistoričar Žan Klot, razgovarao je sa svojim unucima uzrasta od 6 do 16 godina i na osnovu njihovih pitanja i interesovanja sastavio ovu sjajnu knjigu. U odgovorima, djeca saznaju kada su se i gdje pojavili prvi ljudi, kako su živjeli i razmišljali, i stiču osnovna znanja o arheologiji i metodima proučavanja praistorije. Izdavač je Geopoetika.
Budite uz Svijet kulture i sljedećeg petka u isto vrijeme, a svakako (ako ste mladi pisac ili spisateljica) posjetite sajt hercegnovske gradske Knjižare So (www.knjizaraso.com) i kliknite na: KONKURSI. Ukoliko želite da pratite šta najpoznatiji pisci iz dana u dan kazuju u intervjuima, kliknite na INTERVJUI.
|
|
НИН-ова награда Слободану Тишми |
|
|
|
Политика, 16. јануар 2012.
Најбољи роман „Бернардијева соба”, који је објавио Културни центар Новог Сада
Роман Слободана Тишме „Бернардијева соба”, који је објавио Културни центар Новог Сада, жири Нинове награде, који су чинили: Васа Павковић (председник), Љиљана Шоп, Владислава Гордић Петковић, Милета Аћимовић Ивков и Мића Вујичић, прогласио је најбољим романом у 2011. години. Одлука је донета већином гласова (4:1). За Тишмин роман гласали су: Васа Павковић, Владислава Гордић Петковић, Милета Аћимовић Ивков и Мића Вујичић, а Љиљана Шоп је свој глас дала роману Војислава Чолановића „Ода мањем злу”. У најужем избору били су и романи: Давида Албахарија „Контролни пункт”, Светислава Басаре „Mein kampf”, Фрања Петриновића „Алмашки кружоци лечених месечара” и Угљеше Шајтинца „Сасвим скромни дарови”.
Слободан Тишма (1946), рођен је у Старој Пазови. Живи у Новом Саду. У младости је писао поезију, бавио се концептуалном уметношћу и рок музиком. Неколико година живео је и у Београду. До сада је објавио збирке песама: „Маринизми” (1995), „Врт као то” (1997), „Пјесме” (2007), збирку прича „Урвидек” (2005) и роман „Quattro stagioni” (2009). Награђени роман „Бернардијева соба” седма је књига Слободана Тишме.
Роман Слободана Тишме издвојио се, каже се у образложењу жирија, особеном перспективом људске изолације и уметничке самодовољности која изузетно уверљиво комуницира с читаоцем. Реч је о пажљиво оркестрираној медитативној прози самосвојног писца, музичара и перформера чије формалне вредности обогаћују савремену српску прозу, приближавајући је најрецентнијим кретањима у светском роману. На трагу Кафке и Хамсуна, Бернхарда и раног Црњанског, Слободан Тишма исписује оду сувишном човеку – а уметник је у сваком друштву наоко сувишан. Трагајући за смислом бивствовања, Тишмин јунак доживљава тихи препород који нуди трачак наде савременом читаоцу.
Љиљана Шоп, која је гласала за роман Војислава Чолановића „Ода мањем злу”, нагласила је да сматра да је ова књига „свеобухватнија слика света”. Од шест романа, који су ушли у најужи избор, она је роман Слободана Тишме ставила на друго место.
Слободан Тишма, шкрт на речима, рекао је да је велика част добити Нинову награду за роман године. Роман „Бернардијева соба” писао је пуне две године, труд се очигледно исплатио. Почео је с поезијом, прву причу је написао пре петнаест година, потом два романа. Не зна шта ће даље да ради, никада ништа не планира, све зависи од тренутне инспирације.
Иначе, конференција за новинаре каснила је читав час, јер се чекало да награђени писац стигне из Новог Сада. Озвучења није било ни ове године, тако да су новинари с напором разабирали ко шта говори.
Награда ће Слободану Тишми бити уручена следећег понедељка, 23. јануара, у Скупштини града Београда.
З. Р.
|
|
|
Radio Herceg-Novi: Preporuke za čitanje |
|
|
|
Radio Herceg-Novi (90,00 Mhz i 102,70 Mhz), emisija Svijet kulture, petak, 17.00 č, rubrika: Preporuke za čitanje naredne sedmice.
Knjižara So, 20. I 2012.
U tradicionalnoj saradnji Svijeta kulture s Knjižarom So, svakog petka u ovom terminu skrećemo pažnju kako na one najčitanije, tako i na one vrijedne, interesantne i neobične knjige. Poslušajmo zajedno 7 biranim preporuka za čitanje naredne sedmice:
Pričom o mikrokosmosu jedne portugalske porodice, koju će viša sila ili sudbina – nezaobilazan topos te nacije pomoraca i osvajača – rezvijati od Venecije, preko Angole do Brazila, autor Almejda Farija u romanu Luzitanija – daje sliku portugalskog društva. Farija demistifikuje portugalsku kolonijalnu prošlost, stavljajući je u širi socijalni i politički kontekst. Izdavač je Geopoetika.
Radnja romana Grad i psi, kojim je Mario Vargas Ljosa zadobio međunarodno priznanje, odvija se u vojnoj gimnaziji s internatom gdje su pitomci podvrgnuti strogoj vojničkoj disciplini, i gdje vladaju nepisana pravila i zakon jačega. Mladi ljudi primorani su da nauče da se uklope u takvu sredinu i žive otuđenim životom, koji im ne dozvoljava da se razvijaju kao ličnosti, i gdje su neprekidno potčinjeni i poniženi. Generalna je ocjena kritike da je ovo najuspjelije Ljosino književno djelo. Izdavač Laguna.
U vrelini indijske noći, bezimeni junak traži nestalog prijatelja. Dok prati njegove rijetke tragove kroz sumnjive kvartove Bombaja, u kojima se jeftino prodaje sve što se može poželjeti, put mu se ukršta s drugim neobičnim likovima. Međutim, čovjek se lako izgubi u čudesnoj zemlji u kojoj su djeca bogolika, starci luckasti a žene prelijepe. Antonio Tabuki napisao je romaneskni putopis Indijski nokturno, koji ga je kod nas i proslavio. Izdavač je Odiseja.
Izvini, ali hoćeš li da se udaš za mene novi je roman Federika Moće, koji se već proslavio romanima Tri metra iznad zemlje, Želim te i Izvini, ali ti si moja ljubav.Aleks i Niki, glavni junaci zaljubljeniji su no ikada, ali kao i svi, bez obzira na pol i godine razmišljaju i postavljaju pitanja o ljubavi. Da li ljubav zaista postoji? Da li je u pravu onaj ko kaže da ljubav ne može da potraje više od tri godine? A onda i ono pitanje na koje je najteže odgovoriti: da li ljubav može potrajati zauvijek? Odgovor se krije u samoj ljubavi jer voljeti znači imati hrabrosti da sanjaš, da tragaš za sopstvenom srećom, i da je, jednom kad je nađeš više ne puštaš. Izdavač je Čarobna knjiga.
Kalendar Maja iz pera Bernda Ingmara Gutberleta. Autor objašnjava kako to da je prije više od 2000 godina narod koji je živio u džungli razvio genijalan kalendar, tačniji od evropskog? Kako to vjekovima unazad čitači zvijezda precizno, bez teleskopa, računaju kretanje zvijezda? Da li je tačno da čovječanstvu dana 21. decembra 2012. prijeti katastrofa, zato što se završava najduži ciklus ovog tajanstvenog kalendara? I da li su same Maje vjerovale u smak svijeta? Izdavač zabavne jednako koliko ozbiljne knjige je IP Book.
Zasnovane na iskustvu same autorke kao bliznakinje, majke blizanaca i psihoterapeuta – stručnjaka za emocionalna pitanja dvojki, knjiga Kako odgajati blizance Džoan Fridman, predstavlja nezaobilazan vodič za podizanje blizanaca, i između ostalog razmatra: kako prevazići stres koji se javlja zbog njegovanja dvije bebe istovremeno; uvažava svakog blizanca kao jedinstvene ličnosti, te daje sedam ključnih smjernica za pravilno podizanje blizanaca u svakom stadijumu njihovog razvoja. Izdavač je Mali vrt.
Za starije od 16 godina izuzetno je uzbudljiva i zanimljiva knjiga za mlade. Glavna junakinja, Dulse, prava je tinejdžerka: nosi džins, voli da ide u bioskop i diskoteke, da kupuje odjeću. Ima dobre ocjene, mnogo čita i pokušava da napiše roman. Preko Fejsbuka upoznaje se sa Edijem, koji je znatno stariji, i zaljubljuje se u njega. Upušta se u odnos ne razmišljajući o posljedicama. Edi zna da će mu ta zaljubljena djevojka donijeti probleme, ali ga opasnost istovremeno i privlači. Ni prijatelji, ni njihove porodice nisu ravnodušni prema onome što se dešava. Za starije od 16 godina zasigurno je blisko štivo svim vršnjacima glavne junakinje. Izdavač je Kreativni centar.
Redovne slušaoce rubrike Preporuke za čitanje naredne sedmice podsjećamo, a nove upoznajemo s tim da se propozicije svih aktuelnih književnih konkursa mogu da pronađu na sajtu hercegnovske gradske Knjižare So (www.knjizaraso.com).
|
Nedjelja, 26 april 2009 22:29 ЈОВАН БОЈОВИЋ/ИН4С
У новој култури, која све више преузима примат, електронским новцем који је замијенио новац од папира, плаћаћемо електронске књиге које су замијениле књиге од папира.
Посљедњих неколико година, нарочито због све веће и шире употребе компјутера и Интернета широм цијелог свијета, често се постављају питања о будућности књиге, пита се хоће ли књига "преживјети" Интернет, да ли је форма класичног књижевног текста већ превазиђена и тако даље.
Иако су ставови и становишта оних који сматрају да ће књига, овако или онако, и даље бити оно што је већ најмање два вијека у савременој цивилизацији, нове технологије генеришу нове чињенице, које веома изражено доводе у питање те ставове и становишта "библиоцентрика".
Другим ријечима, све је једноставније доказати, штавише – показати, да књига губи тај њен препознатљиви, наизглед недодирљив, примат, отприлике у истој мјери у којој дигитализација културе напредује силовито, мијењајући све обрасце и облике, како у култури, тако и у свим другим пољима човјековог постојања.
Нестанак књиге
Књига, дакле, нестаје, баш као што нестаје и новац, ма колико то изгледало "нереално".
Како би то што је реално изгледало мање нереално, треба се само сјетити да је књига већ једном у историји нестала: говоримо, наравно, о ранијем облику књиге, о рукописној књизи.
Када се, у XV вијеку, појавио Гутенбергов покретни штампарски строј, то је за културу (рукописне) књиге имало отприлике исте посљедице какве је појава летећег чунка имала за дотадашњи начин производње, за занате какви су кројачки, вунопределачки, ткачки и сл.
Наравно, књига неће нестати одједном. Опет, она већ нестаје, на разне начине, и сасвим евидентно.
|
|
Опширније...
|
|
