|
петак, 25 јун 2010 13:03 |
Radio Herceg-Novi, emisija Svijet kulture, 17.00 č, rubrika: Preporuke za čitanje naredne sedmice.
Knjižara So, 25. VI 2010.
U današnjoj rubrici Preporuke za čitanje naredne sedmice, koju tradicionalno uređujemo u saradnji sa hercegnovskom gradskom Knjižarom So, set preporuka otvaramo sa čak 6 Laguninih knjiga, od istrorijskih do romana za tinejdžere. Potom slijede ostale izdavačke kuće. Poslušajmo...
Roman Marko Polo – od Venecije do Ksanadua predstavlja jedinstvenu hroniku o Marku Polu, čovjeku koji je proširio granice ljudskog znanja i mašte, i čije je iskustvo prvog pravog svjetskog putnika uspostavilo najraniji most između Istoka i Zapada. Koristeći autentične izvore kao i iskustva sa svog putovanja čuvenim Putem svile, istoričar Lorens Bergrin po prvi nam put predstavlja raskošnu biografiju Marka Pola, od vremena kada se kao 17-godišnji neiskusni mladić otisnuo put Azije, do dana kada se, nakon 24 godine, vratio kući, u Veneciju, pretovaren silnim bogatstvima, najnovijim izumima i tovarom priča. Izdavač je Laguna.
Roman Rune predstavlja dovitljivu i maštovitu epsku avanturu. Autor djela punog varki, magije i nordijskih mitova je Džoana Haris. Izdavač je Laguna.
Koristeći pjesme kao alibi, Kornelije Bata Kovač napisao je autobiografsku knjigu Fusnota kojom nas u vraća u 60. i 70. godine prošlog vijeka. Kroz svojevrsno sentimentalno putovanje po ličnoj, ali i našoj istoriji sazrijevanja, autor otkriva informacije, anegdote, naličje muzičke industrije i glamuroznih žurki, ali ono što izvire iz svih priča su: lojalnost prijateljima, privrženost porodici i ljubav prema muzici. Izdavač je Laguna.
Sara Sardžent nema posao, nema sreće u ljubavi i misli da je prava gubitnica. Porodica i prijatelji razmišljaju drugačije, prijavljuju je mimo njene volje za rijaliti šou, tjeraju da ide na sastanke na slijepo i podstiču da pokrene blog. E, tu se ona iznenada zatekla u istraživačkoj misiji iz koje je nastala knjiga 50 načina da pronađeš pravog. Izdavač je Laguna.
Žurke i čarobni napici roman je za mlade u kome čitamo o novim avanturama Rejčel Vajnstin, gimnazijalke sa Menhetna, i njene mlađe sestre Majri. Autor je Sara Milinovski, a izdavač Laguna.
Moj rođak sa sela televizijski je roman u kojem sve vrvi od ljubavi, strasti, razmatranja velikih tema, ratova i događaja koji čine istoriju. Autor romana i scenarija za istoimenu seriju rekordne gledanosti, Radoslav Pavlović, smestio je svoje junake u idilično šumadijsko selo u koje se vraća oficir i heroj iz bitke na Košarama, Milomir Vranić. Njega muče haške muke a pred čitaocima se iz perspektive sela, odnosa sa precima i sinovima, sećanja na mrtve i poginule, otvara jedan od najvećih problema kojim će se baviti sve generacije srpskog naroda dok ga bude – da li je ili nije trebalo da ratujemo za Kosovo. Izdavač je Beogradska knjiga.
Jestiva istorija čovečanstva djelo je koje istoriju posmatra na jedan potpuno novi način: kao niz transformacija koje je izazvala, omogućila, ili na koje je uticala hrana. Autor Tom Stendidž fokusirao se isključivo na mjesta gdje se ukrštaju istorija hrane i istorija svijeta, kako bi istražio koje su to vrste hrane najviše doprinele oblikovanju današnjeg svijeta i pri tome došao do nevjerovatnih saznanja. Hrana ili, preciznije, kontrola izvora hrane odredila je ishod brojnih ratnih sukoba, te tako mit o Napoleonovoj nepobjedivosti ne bi bio raspršen da je konzerviranje hrane otkriveno ranije. Da Evropljani nisu krenuli u potragu za đumbirom, cimetom, biberom i ostalim začinima, mnoga kolonijalna carstva nikada ne bi nastala. Izdavač ove knjižarske poslastice je Geopoetika.
Kako da stekneš samopouzdanje knjiga je u kojoj će tinejdžeri naći preporuke o tome kako da se bolje osjećaju u sopstvenom tijelu, kako da lakše komuniciraju sa drugima i kako da hrabro prevaziđu najrazličitije svakodnevne situacije u društvu, u kući i školi. Čitaoci ovog uzrasta bez sumnje će se pronaći u nekom od opisanih problema koji muče njih i njihove vršnjake. Uz podsticajne savjete autora Rigona Bosije sa olakšanjem će shvatiti da su bubuljice tu samo privremeno, da roditelji ipak ne vole više starijeg brata, da ih nastavnici ne mrze, i kako nisu uvijek sami krivi za svoju usamljenost. Izdavač je Kreativni centar, u ediciji Mala psihologija.
Na samom kraju kažimo riječ-dvije o jednoj sitnoj atipičnosti hercegnovske gradske Knjižare So. Naime, ne samo da je za ovih 6 godina postao poznat način na koji ova popularna knjižara pakuje knjige (a to znači u papir starinske boje, sa špagom i pečatom) – nego poodavno dijeli simbolične poklone: list lovora u celofanu sa prepoznatljivim pečatom Knjižare So, ili 7 školjkica u celofanu sa pečatom, ili 3 oblutka u celofanu sa pečatom, ili – kao minulih dana – privjesak od oblutka u celofanu sa pečatom.
Lijepo je što postoji takva užanca hercegnovskog gradskog knjižarstva.
|
|
четвртак, 24 јун 2010 17:53 |
|
Povodom proslave Dana Mornarice, 26. VI 2010. g, biće održana
SVEČANA AKADEMIJA
Posvećena izdavanju reprinta knjige „Prčanj“ don Nika Lukovića, u izdanju beogradskog ogranka Bokeljske mornarice.
O knjizi će govoriti doživotni admiral Bokeljske mornarice dr Miloš Milošević, admiral beogradskog ogranka dr Branko Sbutega, i Nikola Malović - urednik edicije Boka i Bokelji izdavačke djelatnosti Bokeljske mornarice Beograd.
Koncertna dvorana Muzičke škole, Stari grad, Kotor, petak, 25. VI 2010, 21.00 č. |
|
среда, 16 јун 2010 22:20 |
Radio Herceg-Novi, emisija Svijet kulture, 17.00 č, rubrika: Preporuke za čitanje naredne sedmice.
Knjižara So, 18. VI 2010.
Prošle smo sedmice u ovom istom terminu –kada tradicionalno otpočinje naša audio-saradnja sa hercegnovskom gradskom Knjižarom So – kazali kako su se naši knjižari od prvog dana sa 5. međunarodnog sajma vraćali iz Podgorice sa odabranim naslovima aktuelne izdavačke produkcije.
Oficijelni plakat još danas će da krasi knjižarska škura na glavnom gradskom trgu. Knjige više nisu u garaži. Sada su, kao sajam u malom, knjižarskim nervom birane, sve u Herceg-Novom.
Za razliku od obalnih tzv. prodavnica knjiga, Knjižara So uvijek ubira samo probrane, samo najbolje naslove, po čemu se onda može govoriti o esenciji, ne ma kakvog, nego upravo formatiranog knjižarstva.
Iz tog ugla, predstavićemo aktuelne novitete.
Da je moguće spojiti nespojivo, saznajemo u romanu Čovek koji je izmišljao priče iz pera Marte Rivera dela Kruz. Siromašni irski dječak otkriva da posjeduje poseban i rijedak talenat pripovijedanja zbog kojeg vremenom postaje jedna od centralnih ličnosti viktorijanskog Londona. Njegova neizmjerna mašta povezaće Džeka Trboseka i Titanik, bijedu irskog sela i sjaj Njujorka, ubogo ribarsko mjestašce u Španiji i beskrajne plantaže duvana na Kubi, što će mu udruženo s poznavanjem ljudske prirode, obezbijediti ugled, slavu i bogatstvo. Sve do trenutka kada će morati da izmisli poslednju i najvažniju priču, onu o sopstvenom životu. Izdavač je Dereta.
Roman Split Slavoljuba Stankovića knjiga je sa dvostrukim značenjem, kako u naslovu (ime grada sa ex-Yu prostora i razlaz, na engleskom jeziku) tako i u načinu rasvetljavanja dvije posljednje decenije života glavnog junaka. Miša je po profesiji kopirajter. Uplašen od vezivanja živi raspusno, ide iz postelje u postelju. Iza zavodljive i samo prividne površnosti valjaju se turbulentni porodični odnosi, obrti, srušeni i ponovo izgrađeni životi. Split je roman o duboko skrivenoj ljudskoj intimi, koja maskirana inteligentnim humorom, izoštrene vrcavosti, spaja jednu danas nepostojeću i dvije postojeće kulture čija je razlika u sličnosti. Izdavač je Geopoetika.
U svom impresivnom istorijskom romanu Pohod na Avganistan, Stiven Presfild, autor brojnih bestselera na temu antičkog ratovanja, dočarava nam osvajanje avganistanskih kraljevstava u koje se 330. g. p.n.e. uputio Aleksandar Makedonski. Ispričan riječima Matije, mladog pješadinca u Aleksandrovoj vojsci, u uzbudljivoj avanturi koja oživljava sukob između osvajačke vojske sa Zapada i strašnih istočnjačkih ratnika, riješenih da po svaku cijenu odbrane svoju domovinu, roman sablasno nagovještava taktike, užase i razočarenja savremenih konflikata u Iraku i Avganistanu. Izdavač je Laguna.
Za noviju latinoameričku istoriju, priče o revolucijama i revolucionarima predstavljaju neku vrstu kolektivnog pamćenja i, u isto vrijeme, traume. Stoga nije čudno da se i Mario Vargas Ljosa u romanu Povest o Majti bavi rekonstrukcijom lika vođe neuspjele trockističke revolucije 1958. godine. Majta je intelektualac, homoseksualac, koji uznemiren širinom ekonomskih nejednakosti i društvenih nepravdi bezuslovno vjeruje u nužnost revolucije. U razdoblju rasplamsanih strasti i političkih sukoba postaje žrtva svojih ekstremnih zahtjeva, a čitaoci će kroz svjedočanstva onih koji su ga poznavali, upoznati ključni trenutak u istoriji Latinske Amerike 20. vijeka. Izdavač je Feniks Libris.
Vakcine – novi genocid pregled je najvažnijih činjenica o vakcinama za odrasle i o skoro svim dječjim vakcinama, neophodan za donošenje iole inteligentne odluke o njihovom primanju pod pritiskom raznih interesnih grupa, uključujući i Ministarstvo zdravlja svake od država. Kada je vakcinacija otpočela, šta je sve u vakcini, da li je obavezna, koji su njeni provokativni efekti na naše tijelo i um, te u kojoj se mjeri radi o obliku biološkog ratovanja, istraživao je autor Vens Ferel. Izdavač je Metafizika.
Poslije hit knjige namijenjene djevojčicama, pred čitaocima je konačno i Knjiga za svakog dečaka, namijenjena dječacima i mladićima od 9 do 19 godina. Autor Violeta Babić ovoga puta pomaže mladim muškarcima da shvate šta se sve dešava sa njima u pubertetu, kako da održavaju higijenu, kako da se pravilno hrane, koji je sport kao stvoren za njih, kako da se ponašaju u društvu, lakše odrastu i steknu samopouzdanje. Izdavač je Kreativni centar.
Ukoliko s pravom vjerujete da bi neke od odslušanih preporuka valjalo poslušati još jednom, najbolje je da posjetite sajt hercegnovske gradske Knjižare So, www.knjizaraso.com, i tamo procitate. Za manje od mjesec počinju 6. po redu Dani Knjižare So. Budite s nama i saznaćete kog nam to tiražnog pisca u grad dovodi Knjižara So.
|
|
петак, 11 јун 2010 21:52 |
Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u trinaest knjizara pokazali su koji su naslovi bili najtrazeniji u MAJU. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno sedam beogradskih knjizara: Beopolis, Dereta, B92 Shop, Klub knjizara Madlenianum, Plato, Stubovi kulture i JP Sluzbeni glasnik, kao i knjizare: Sova i Knjizara Kulturnog Centra – Sabac, Danilo Kis – Subotica, Agora i Teatar – Zrenjanin i Knjizara So – Herceg-Novi
1. Dabogda te majka rodila, Vedrana Rudan - 87
2. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 83
3. Split, Slavoljub Stankovic - 68
4. Hiljadu cudesnih sunaca, Haled Hoseini - 63
5. Voda iz kamena, Ljiljana Habjanovic-DJurovic - 58
6. Ispovesti, Momo Kapor - 51
7. Pobednik je sam, Paulo Koeljo - 50
7. Senka vetra, Karlos Ruis Safon - 50
9. Koliba, Vilijam P. Jang - 45
9. Konstantinovo raskrsce, Dejan Stojiljkovic - 45
11. Tajna magneta srca, Ridiger Sahe - 33
11. Tajna, Ronda Bern - 33
13. Tesla, portret medju maskama, Vladimir Pistalo - 32
14. Doktor Aron, Vuk Draskovic - 31
14. Glad, Mirjana Bobic-Mojsilovic - 31
16. Kao I sva ravnica, Nenad Canak - 29
17. Lak nacin da ostavite pusenje, Alen Kar - 24
18. Kerini dnevnici, Kendas Busnel - 22
Knjizara So – Herceg-Novi
Ekspedicija Kon-Tiki, Tor Hejerdal
Carobnica iz Firence, Salman Ruzdi
Ispovesti, Momo Kapor
Lutajuci Bokelj, Nikola Malovic
Pomorski zivot na jedrenjacima i parobrodima, kap.Vlado Ivelic
Voda iz kamena, Ljiljana Habjanovic-DJurovic
Lovac na zmajeve, Haled Hoseini
Konstantinovo raskrsce, Dejan Stojiljkovic
Tesla, portret medju maskama, Vladimir Pistalo
Frojd u Kotoru, Petar Bokun
|
|
петак, 11 јун 2010 21:48 |
Radio Herceg-Novi, emisija Svijet kulture, 17.00 č, rubrika: Preporuke za čitanje naredne sedmice
Knjižara So, 11. VI 2010.
Već prvog dana po otvaranju 5. međunarodnog Sajma knjiga, tim hercegnovske gradske Knjižare So vratio se iz Podgorice sa svim aktuelnim sajamskim naslovima. Oficijelni plakat danas krasi knjižarska škura na glavnom gradskom trgu.
Za razliku od obalnih tzv. prodavnica knjiga, Knjižara So uvijek ubira samo probrane, samo najbolje naslove, po čemu se onda može govoriti o esenciji, ne ma kakvog, nego upravo formatiranog knjižarstva.
Iz tog ugla, poslušajmo preporuke za čitanje naredne sedmice...
Trgovi su središta vreve velikih gradova, odredišta turista-hodočasnika, sastajališta trgovaca, ljubavnika i prijatelja. Ponosno izlažu svoje fontane i skulpture, te zavodnički mame u galerije i kafanske baše. Knjiga 100 najljepših trgova svijeta nudi bogato ilustrovan izbor od stotinu jedinstvenih trgova koji su se izdvojili ljepotom arhitekture i bogatom istorijom. Istraživanje ovih veličanstvenih urbanih središta vodi od Pjace del Kampo u Sijeni, dubrovačke Place, bajkovitog Trga Rigestan u Samarkandu, Plaze de la Katedral u Havani i mnogih drugih. Izdavač je Vebl komerc.
Raskošno ilustrovana knjiga 100 najlepših gradova sveta očaravajuće je putovanje svijetom, od srednjovjekovnih evropskih prestonica do istočnjačkih bazara i živopisnih avenija savremenih velegrada. Čitamo o Parizu i njegovim bulevarima, o sanjivom Marakešu, vječnom Rimu, multikulturnom Londonu, Firenci – gradu umjetnosti, Buenos Ajresu – gradu tanga, i mnogim drugim urbanim centrima sa svih pet kontinenata. Opisane destinacije sadrže i informacije o smještaju, gastronomiji, najboljem godišnjem dobu i načinu putovanja, visini napojnice i posebnim preporukama. Izdavač je Mladinska knjiga.
100 najljepših nacionalnih parkova svijeta knjiga je koja vodi čitaoce na putovanje do najljepših mjesta na Zemlji što ih je stvorila priroda. Nacionalni parkovi čuvaju posljednje prilike za istinsku pustolovinu na našoj planeti, a svaki ima svoj posebni šarm. Vulkani na Javi, majanske ruševine, Galapagos – zemlja drevnih guštera, tundre Laponije ili tihe planine Crne Gore, predstavljeni su sa korisnim savjetima o klimi, glavnim atrakcijama, kako stići onamo, gdje odsjesti. Izdavač je Vebl komerc.
Istoriografska djela posvećena vojsci obično obiluju bitkama, vojskovođama, velikim pobjedama i porazima. U knjizi Vojnička kuhinja do izražaja je došla naizgled marginalna tema, ishrana vojske u Srbiji krajem 19. i početkom 20. vijeka. Autor Milić Milićević čitaocima je približio sastav obroka, način organizovanja kuhinje u vojsci toga vremena, te savjete i recepte za kuvanje pojedinih originalnih vojničkih jela. Izdavač je Srpski genealoški centar.
Srž stvari zbornik je eseja posvjećenih razgovorima o položaju čovjeka i o dobru, bilo iz opšte ili lične perspektive. Britanski filozof Entoni Grejling podijelio je sa čitaocima svoja razmišljanja, neobavezno grupisana po temama – o ličnom životu, o javnom životu, o izvijesnim misliocima i pojedinim idejama, upravo kao doprinos ovim razgovorima. Osnovna nit koja ih povezuje je stav, nastao iz uvjerenja da sve ono nabolje iz uma i srca čovjeka može da pomogne prevagu dobra, kao i nada da će tako i biti. Izdavač je Laguna.
Pred kraj današnjeg izdanja podsjetimo da sve regionalne knjižarske zanimljivosti možete pronaći na sajtu Knjižare So: www.knjizaraso.com.
|
|
уторак, 08 јун 2010 16:28 |
|
Već prvog dana po otvaranju 5. međunarodnog Sajma knjiga, tim hercegnovske gradske Knjižare So vratio se iz Podgorice sa svim aktuelnim sajamskim naslovima.
Slogan ovogodišnje fešte pisane riječi glasi: Knjige su u garaži, jer se 5. po redu podgorički Sajam održava od 7. do 13. juna u garaži tamošnjeg Delta sitija.
Za razliku od obalnih tzv. prodavnica knjiga, gradska Knjižara So uvijek ubira samo probrane, samo najbolje naslove, po čemu se onda može govoriti o esenciji, ne ma kakvog, nego upravo formatiranog knjižarstva.
Primjerom kaže li se, hercegnovska Knjižara So, sa sigurnošću od 99%, jeste jedina klasična knjižara u Boki i Crnoj Gori koja u ovom trenutku ima najpoznatije djelo srpske postmoderne književnosti, roman „Hazarski rečnik“ Milorada Pavića.
Na pitanje kako to da Knjižara So ima „Hazarski rečnik“, i „Ujedinjenje Boke i Crne Gore“, i „Istoriju pomorstva i ribarstva Crne Gore“, i apsolutno posljednji primjerak knjige doživotnog admirala Bokeljske mornarice Miloša Miloševića pod naslovom „Pomorski trgovci, ratnici i mecene“ – odgovara Nikola Malović, pisac i hercegnovski knjižar:
- Knjižara So obnovitelj je 112 godina starog hercegnovskog knjižarstva, i rodonačelnik je formatiranog knjižarstva sa mediteranskim, plavo-bijelim trejd markom. Akcenat je u nas uvijek na zalivskim, morskim ili pomorskim temama, kad i pravoj, lijepoj književnosti. U principu se sve ostalo može da nađe na ulici, ili kod obalne konkurencije. Po vrag će znati zašto višim cijenama.
Gligo Bjelica
|
|
понедељак, 07 јун 2010 22:33 |
Печат Слободан Владушић
У одговору који је Народна библиотека Србије (НБС) послала на адресу Печата, поводом, између осталих, и мог текста, имао сам прилике да прочитам шта је њен управник господин Сретен Угричић све учинио за ову установу, као и то да ја припадам "искусним ауторима" ма шта то значило, који "често и по правилу неосновано критикују НБС и њену управу". Што се мене тиче ствар је јасна: у тренутку када из НБС спочитавају да се често њима бавим, ја сам написао само 1 (и словима – један) текст о НБС-у. Пошто сам искусан, како се то каже у допису, тј пошто сам текстове о књижевности почео да штампам пре више од 15 година, остављам читаоцима да процене да ли је просек од једног текста о НБС-у на сваких 15 година одговара атрибуту "често". А сада да видимо како ствари стоје са "основаношћу".
Најпре треба рећи ово: шта је све господин Сретен Угричић урадио или није урадио у НБС, није била тема мог текста. Тема мог текста је била један конкретан новинска вест. Текст тако и почиње.
"Пре неколико дана у новинама се појавила једна чудна вест. Наиме, штампа нас је обавестила да су у Библиотеци града Београда на полицу под називом 'црногорска књижевност' смештена, између осталог, и дела Петра Петровића Његоша и Николе Маловића, те да је све то учињено по инструкцијама Народне библиотеке Србије."
Откуда мени уопште идеја о полици са црногорском књижевношћу Библиотеци града Београда? Судећи по одговору НБС-а ја сам ту полицу измислио: "Зар је понестало идеја за критику управе НБС, па се морају измислити [курзив С.В.] претинци и полице које не постоје, као и некакве инструкције и налози који не постоје?" Међутим, у истом том одговору налази се и реченица која показује супротно, тј да сам ја ипак имао неку информацију о догађају, да га нисам измислио, дакле: "Штавише да су аутори Печата желели – као што нису – да провере клеветничку тврдњу на основу које су писали текст " Очигледно да је НБС мало збуњена: час ја измишљам, час цитирам. То баш нису исте ствари.
Ја међутим, нисам збуњен, јер знам како је текст настао: настао је на основу новинске вести у листу Пресс под насловом "Његош страни писац" која се на сајту новина Пресс појавила 18 априла 2010 год.
Дакле, то је извор који сам користио за писање свог текста.
НБС ми препоручује да је требало да проверим ту вест, коју називају клеветничком. И ја им одговарам: свакако бих ту вест другачије гледао, да сам имао и најмању сумњу да је нетачна. А такву бих сумњу имао, примера ради, да је НБС ДЕМАНТОВАЛА вест у Пресс-у од 18. априла, 2010, рецимо, истим оним писмом које је упутио Печату. У том случају коментар те вести не бих ни написао. Међутим НБС и њен управник то нису учинили. Дакле, ако НБС није демантовала вест из Пресс-а, која је успут поткрепљена и фотографијом "црногорске" полице, мени је преостало само да ту вест сматрам чудном (што сам и написао), али не и неистинитом, јер не постоји ни један разлог да је сматрам неистинитом. То значи да је 18. априла 2010. год. истина гласила овако: постоје инструкције НБС које de facto Његоша и Маловића смештају у црногорску књижевност. Извор: Прес.
Разуме се, сада неко из НБС може да каже да "није био обавештен" о тексту у Прес-у. Замолио бих га да ме поштеди таквих аргумената. Тим пре што једна "необавештеност", обично води у другу….
Наиме, текст о инструкцијама Народне библиотеке из Пресс-а послужио је као основа за још један текст који се појавио у међувремену. То је текст "Злоупотреба Његоша" чији је аутор господин Маринко Вучинић. Овај текст се појавио 06. маја, 2010. год. на сајту "Нове српске политичке мисли".2 У том тексту се каже, између осталог, и ово: "Петнаест година касније упутством Народне библиотеке Србије Петар Петровић Његош је сврстан у црногорску књижевност, без обзира на то што је сам Његош себе сматрао припадником српског народа и српске књижевности. Та ноторна чињеница очигледно није значила ништа ауторима овог библиотечког упутства." Обратите пажњу: то што је написао господин Вучинић, поента је и мог текста који се појавио касније у Печату.
Дакле, НБС је још једном директно и недвосмислено прозвана у јавности поводом упутства. Да ли НБС реагује на текст господина Вучинића? Не. Да ли демантује навод о постојању упутства? Не. Шта из те две премисе човек који располаже елементарним знањем логике треба да закључи?
Резимирајмо: 06. маја, 2010. године, истина (и даље) гласи овако: постоје инструкције НБС које de facto Његоша и Маловића смештају на полицу са црногорском књижевношћу у Библиотеци града Београда тј у црногорску књижевност. Шта друго могу да закључим не ја, него и било ко други из чињенице да се и поред два текста у којима се спомиње НБС и њена упутства, ова институција не оглашава демантијем о том питању?
И тако се мом столу налазе ове три чињенице, које у том тренутку нико није довео у питање:
А. Његош и Маловић пишу на српском језику, дакле, они су српски писци и њихова дела спадају у српску књижевност.
Б. Библиотека града Београда, смешта Његоша и Маловића на полицу под називом "црногорска књижевност".
Ц. Библиотека града Београда то чини по инструкцијама НБС.
И када ме је господин Дунђерин позвао да за магазин Печат прокоментаришем тај случај, ја сам на основу ових чињеница саставио текст и повукао извесне аналогије које су се саме наметале.
Тада се из хибернације одједном буди и НБС са текстом "У раљама старе (националистичке идеологије)". У том тексту се тврди да "НБС никада ниједној библиотеци па ни библиотеци града Београда није дала налог да класификује и физички издваја књиге под ознаком црногорска књижевност." То НБС тврди безмало месеца дана након што се та вест први пут појавила у медијима.
Да се разумемо: не тврдим да НБС не говори истину. Међутим, морам себи да дозволим питање: шта су до сада чекали? Зашто се НБС није огласила одмах поводом текста у Пресс-у. Не разумем: да ли у НБС постоји неко растегљиво схватање истине по коме оно што је 18. априла истина, може половином маја постати лаж.
Идемо даље: ако такве инструкције НБС не постоје, онда Библиотека града Београда на своју руку врши нешто што није само пуко премештања књига са једне на другу полицу. Да ли је НБС прихвата да се нешто ипак, догодило у Библиотеци града Београда? Ево како НБС на то гледа: у писму упућеном Печату, неутралним тоном, као да се ради о водостају река у подне, НБС констатује да: "супротно норми коју прописује НБС, Библиотека града Београда није поштовала обавезни међународни стандард универзалне децималне класификације УДК по којој не постоји црногорска књижевност, него само српска књижевност у Црној Гори, као што наравно постоји и српска књижевност." И тачка. Дакле, ту где је цела ствар и почела – на полицима са натписом "црногорска књижевност" на које је неко ставио Његоша и Маловића са свим оним консеквенцама које то премештање производи – ту чињеницу НБС констатује мирно, као да је посматра са Марса, са мање емоција и од презентерке временске прогнозе. Јер уместо да први реагују на то, они су реаговали последњи. Међутим, када се неко осмели да укаже на опасне консеквенце таквог премештања књига са једне на другу полицу, када се повуку трагичне, али не и произвољне аналогије, онда се и НБС разгоропади. За НБС није проблем у томе што у Библиотеци града Београда (која је, by the way, под ингеренцијом НБС) Његош и Маловић од српских постају црногорски писци (јер се није огласила том приликом!) а није проблем ни то што неко из те библиотеке тврди да се то чини по инструкцијама НБС, јер ни то није вредно НБС-коментара. Проблем је када неко каже да је ТО проблем. Е, ТО НБС не може да опрости, и тада падају тешке речи: ја се тада налазим у "раљама старе националистичке идеологије", постајем псеудопатриота који је идеолошки ослепљен или заслепљен итд. у смеру осталих сличних будалаштина. А када неко у Библиотеци града Београда Његоша и Маловића прогласи црногорским писцима, онда је то само пример за "непоштовање обавезног међународног стандарда универзалне децималне класификације УДК". Остављам читаоцима да из оваквог распореда приоритета и степена погођености НБС-а, сами извуку закључак.
Што се тиче мог тобожњег национализма, "квазипатриотизма", и осталих међусобно слепљених будалаштина које ми се приписују без осећања да речи имају и значења, ствари су једноставне: инсистирати на томе да су Његош и Маловић српски писци сваког дана, заједно са првим петловима, непотребно је и бесмислено – то никада нисам ни чинио – али инсистирати на томе у тренутку када се та истина доводи у питање, сматрам не само потребним из разлога националног културног интереса, већ пре свега, из разлога научне истине и интелектуалног поштења, дакле, и савести.
|
|
|
Међународно признање Књижари Со
Još kao djelo u nastajanju ovjenčan prestižnom nagradom "Borislav Pekić", roman Nikole Malovića "Lutajuci Bokelj" (Laguna, 2007, 2008, 2009) našao se u književnoj sezoni 2007/2008. u širim i užim izborima za nagrade: "Miloš Crnjanski", NIN-ova nagrada, Vitalova (Zlatno sunce), "Branko Ćopić" i "Meša Selimović". NIN-ov kriticar, Tihomir Brajović, govoreći o 4 najbolja romana u 2007, nazvao je Lutajućeg Bokelja "najvećim književnim otkrićem godine". Slijedi cijenjena nagrada "Laza Kostić", nagrada banjalučkog Sajma knjiga, "Majstorsko pismo" - nagrada za životno djelo, te nagrada "Lazar Komarčić". Riječ je o najprodavanijem romanu nekog domaćeg autora na svim prošlogodišnjim obalnim sajmovima. Za dvije godine (jul 2007 - jul 2009) objavljeno je 5 izdanja, s oko 6.700 prodatih primjeraka. Na zvaničnim mjesečnim listama najprodavanijih knjiga (www.knjizara.com), roman Nikole Malovića slovio je za bestseler pune dvije godine.
