|
уторак, 02 март 2010 17:28 |
|
Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u četrnaest knjizara pokazali su koji su naslovi bili najtrazeniji u FEBRUARU. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno pet beogradskih knjizara: Dereta, IPS Mamut, Akademski Plato, Stubovi kulture i SKC – Delfi, kao i knjizare: Teatar i Agora iz Zrenjanina, Danilo Kis iz Subotice, Sova i knjizara Kulturnog Centra iz Sapca, Svetlost - Stylos Art iz Kragujevca, Kultura iz Banja Luke, Gradska knjizara iz Podgorice i Knjizara So iz Herceg-Novog.
1. Glasovi u vetru, Grozdana Olujic - 171
2. Voda iz kamena, Ljiljana Habjanovic-Đurovic - 152
3. Koliba, Vilijam P. Jang - 133
4. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 129
5. Marina, Karlos Ruis Safon - 84
6. Doktor Aron, Vuk Draskovic - 79
7. Pobednik je sam, Paulo Koeljo - 76
8. Kao i sva ravnica, Nenad Canak - 75
9. Hiljadu cudesnih sunaca, Haled Hoseini - 59
9. Konstantinovo raskrsce, Dejan Stojiljkovic - 59
11. Izgubljeni simbol, Den Braun - 49
12. Tesla, portret medju maskama, Vladimir Pistalo - 48
13. Okorela zemlja cuda i kraj sveta, Haruki Murakami - 44
14. Izuzetna stvorenja, Trejsi Sevalije - 42
15. Glad, Mirjana Bobic-Mojsilovic - 37
16. Amor porteno, Ivana Kuzmanovic - 32
17. Cudo u Poskokovoj Dragi, Ante Tomic - 31
17. Hocu da mi se nesto lepo desi odmah, Marko Vidojkovic - 31
19. Citac, Bernhard Slink - 28
20. Tajna, Ronda Bern - 26
Knjizara So, Herceg-Novi
Voda iz kamena, Ljiljana Habjanovic-?urovic
Lovac na zmajeve, Hoseini Haled
Marina, Safon Karlos Ruis
Ekspedicija Kon-Tiki, Tor Hejerdal
Pomorski zivot na jedrenjacima i parobrodima, kap. Vlado Ivelic
Tesla, portret medju maskama, Pistalo Vladimir
Juznjaci, mars!, Goran Vojnovic
Glasovi u vetru, Grozdana Olujic
Frojd u Kotoru, Petar Bokun
Forward, Slobodan Vladusic
|
|
субота, 13 фебруар 2010 00:04 |
Политика, 13. 02. 2010.
Издаваштво на истом раскршћу на којем је почетком овог века били музичка индустрија: одлучује се ко ће водити игру и диктирати њена правила
Од нашег сталног дописника из Вашингтона
Крајем прошлог и почетком овог месеца збила се једна занимљива епизода на релацији издавачи књига – технолошке компаније из информатичке ере, која је доживљена као први окршај у рату који треба да одреди будућност читања. Била је то и нова потврда да је стара индустрија стигла на исто раскршће на којем је почетком овог века била музичка, раскршће на којем започиње суштинска промена форме производа и успостављају се нова тржишна правила.
Догодило се следеће: кад је „Епл“ 27. јануара представио свој нови мултимедијални компјутер у форми „електронске таблице са колор екраном“, демонстрирао је да ће, између осталог, то бити и „електронски читач“, бољи и свестранији од постојећих. На презентацији је представљена и нова продавница дигиталних књига, али са занимљивим детаљем: речено је да ће цене одређивати издавачи и да ће бити више од оних по којима се дигиталне књиге продају у највећој „онлајн“ књижари, „Амазону“. Уместо 10 долара, „Епл“ ће у просеку зарачунавати 15 по наслову.
Међу онима чија ће издања моћи да се купе по новој цени, био је и познати издавач „Мекмилан“, чији је главни директор већ сутрадан закуцао на врата „Амазона“ у Сијетлу са ултиматумом: или ће се њихове књиге продавати по вишој цени, или ће их повући из највеће књижаре на свету.
„Амазон“ је најпре реаговао тако што је „Мекмиланова“ издања повукао, али је неколико дана касније попустио. Издавачи су добили важну рунду, али мало ко предвиђа да ће изаћи као коначни победници у управо започетом рату.
Дигиталне књиге и електронске справе са којих се читају почеле су да се омасовљују прошле године и да се афирмишу као алтернатива класичним издањима, оним са папирним страницама увезаним у корице. Њихов замах је већ достигао оне критичне димензије када се констатује да је у току „фундаментално померање“ у начину како се литература дистрибуира и „конзумира“. Нико, истина, не најављује скори крај књижарског бизниса, али се у овој области већ ствара паралелни универзум.
То је овде и те како приметно: путници метроа све више у рукама и пред очима имају „киндл“, „сони“ или „нук“, тренутно најпопуларније електронске читаче књига. Они се заиста чине практичнијим од Гутенберговог производа: лакши су, у њима може да буде и цела библиотека, док нови бестселер може да се купи и из воза и да почне да се чита у року од једног минута.
„Амазон“ је досад продао неколико милиона „киндл“ читача и његова дигитална продавница је засад највећа. Али у овај бизнис су се крајем прошле године укључили и „Волмарт“, највећи ланац мегамаркета, као и велики издавач „Барнс и Нобл“, који је понудио свој читач, „нук“. Појава „ајпеда“ из „Епла“, који ће у продавницама бити тек од идућег месеца, наговестила је, пре свега због историје ове корпорације, која је са справом „ајпод“ променила музичку индустрију и сасвим је пребацила у дигитални домен, да би нешто слично могло да се догоди и са књигама.
Али оно што је започетој трансформацији књиге сада у првом плану, то је сукоб интереса између издавача и дигиталних дистрибутера око тога ко ће да диктира правила игре. Први су при том свесни да им је маневарски простор ограничен, али нису вољни ни да све препусте новим играчима.
Све се, уз то, збива у околностима када се на глобалном тржишту штампаних књига вишегодишњи тренд успоравања раста преокреће у постепено опадање продаје, уз истовремено окретање према дигиталним издањима. Према прогнози консултантске фирме „Прајсвотерс Куперс“, промет ће са 72,6 милијарди долара, колико је остварено у 2008, опасти на 71,9 милијарди у 2013. У апсолутном износу, то није драматична промена, али је као тренд упозоравајућа.
Оно што је утеха, то је да ће у истом периоду укупна доларска свота која ће се потрошити на дигиталне књиге са 1,1 милијарде порасти на 4,1 милијарду долара. У односу на „штампани свет“ не баш велики постотак – али такође важан као тренд и нова потврда да дигитална будућност издавачима стиже брже него што су првобитно предвиђали.
Због тога би хтели да задрже контролу над кључним елементом: ценом. Да би то остварили, мораће да се изборе за промену постојећег пословног модела који су прихватили када је дигитално издаваштво тек пуштало корене. Чинило се на први поглед да је то модел који одговара издавачима: „Амазон“ је од њих куповао на велико, за половину стандардне цене физичког издања, дакле у просеку за 15 долара. Цена по којој су дигиталне књиге достављане купцима била је, међутим, 10 долара, што значи да је свака продаја доносила губитак од петдолара.
Била је то, међутим, свесна инвестиција у освајање тржишта и промене читалачких навика, у чему се очигледно успева. Са тим расте и утицај „Амазона“ на издаваче, који се због свега суочавају са падом продаје у класичним књижарама, па би сада желели да разлика у цени између физичке и дигиталне књиге буде нешто разумнија и да се цена формира по класичном моделу: колико ће купац да плати одређује издавач, узимајући од тога 70 одсто, док кусур оставља продавцу.
Дигиталне књиге би тако постале исплативије од папирних – јер нема трошка папира, физичког транспорта, нити захтевају простор на полицама. Али питање је како ће на то реаговати читаоци већ навикнути да јефтино читају најновије хитове.
Све у свему, игра је веома компликована и биће неопходно неко време док се ситуација не разбистри. А у међувремену, будућност читања на дневни ред доспева и са другог аспекта: неће ли нас електронски читачи, у суштини свестрани компјутери, са којих ће моћи и да се претражује Интернет, користи електронска пошта, слуша музика и штошта још – одвићи од оног правог, дубинског читања, оних дугих сати концентрисане усамљености са светом који је створен у глави писца, у којем откривамо и саме себе? Или ће превладати брзоширећи „синдром расуте пажње“, у којем пробамо од свега помало, али ни од чега довољно...
Милан Мишић
|
|
уторак, 02 фебруар 2010 23:50 |
Ironija je sve što nam je ostalo
BLIC, 1. II 2010.
Okruženi smo atmosferom užasa - rekao je Slobodan Vladušić, pisac, kome je nedavno pripalo prestižno književno priznanje „Vitalova nagrada” za roman „Forward” („Stubovi kulture”). Žiri je u obrazloženju, između ostalog, istakao „plodonosnu etiku pripovedanja, snažnu pripovedačku kulturu, umetnički odgovorno posmatranje našeg aktuelnog sveta” u nagrađenoj knjizi, a Vladušić u razgovoru za „Blic” govori o „Forwardu”, apokaliptičnim fenomenima današnjice, odsustvu humanosti koje rezultira odsustvom smisla.
Govoreći o svojim motivima da roman naslovi rečju forward i simbolici toga Slobodan Vladušić kaže: „Forward je naziv tastera za premotavanje na raznim vrstama plejera. Dakle, to je osnovno značenja naslova, ali razume se, ne i jedino. Reč forward je šifra svekolikog napretka, ako uopšte ima smisla još govoriti o napretku. Forward je, na primer, i bolest daljinskog upravljača, ono stalno premotavanje kanala unapred, jer nas ništa ne zadovoljava duže od pet minuta. Na kraju se vraćamo na isti program od koga smo krenuli, a potom nastavljamo premotavanje iznova. Kao što vidite, mi živimo u forward-vremenu, bolje reći u AST-forward vremenu.
Pripovedač u romanu je kamera obdarena ljudskom inteligencijom...
- „Forward” je nastajao jako dugo, i ja ne znam tačno kada mi je palo na pamet da za jednog od pripovedača odaberem kameru obdarenu veštačkom inteligencijom. Sada mi se čini da je to bila i ključna tačka u pisanju ovog romana. Kamera je, dakle, način da se potpuno oneobiči doživljaj sveta. Ako želite da vidite svet, a ne samo da ga prepoznajete, vi morate da nađete neki novi ugao posmatranje sveta. To je jedini način da u njemu vidite senke, odnosno sve ono što se ne vidi na prvi pogled. Zato je svet „Forwarda” jedan surov svet. Pokušao sam da ga malo relaksiram humorom, ironijom i parodijom. Potajno se nadam da sam bar donekle u tome i uspeo.
Radnja romana smeštena je u blisku budućnost u kojoj vladaju genetske modifikacije i rialiti šou. A sve to u crno humornom ruhu... Hoćete da kažete da će prave stvari u (bliskoj) budućnosti biti sajber sreća, silikonska lepota... ili...?
- Genetske modifikacije su vam još jedan primer forward-vremena: pogledamo se u ogledalo i uvek nam nešto nedostaje, nečim nismo zadovoljni. Statistički podaci koji postoje u mom romanu na tu temu nisu izmišljeni. Oni su verodostojni. Verujem da su mnogi krediti uzeti samo da bi se popravljali nosevi, uši, usne, grudi. Ljudi su sve lepši, ali sebi izgledaju sve ružnije. To je interesantan paradoks, zar ne? A šta reći o rialiti programima? Priznajem, slabo ih gledam i to samo zato što to nisu nikakvi rialiti programi. Rialiti program bi nastao kada biste montirali skrivenu kameru u stan četvoročlane porodice koja treba da preživi jedan zimski mesec sa 250 evra, a da oni o tom snimanju nemaju pojma. Rialiti programi i postoje upravo zato što nisu realni. Kada spojite tu silikonsku groznicu i tu irealnu realnost dobijete nešto što još nema ime, već samo jednu posebnu atmosferu smeha i užasa, atmosferu koju sam pokušao da dočaram u „Forwardu”.
Razrešenje krimi priče u romanu dešava se u rialti šou emisiji simtomatičnog naslova „Pravda mora pobediti”. Mislite li da je ironija jedino što nam je još preostalo?
- Mislim da jeste. Samo, stvar je u tome što ironija može da bude znak superiornosti, ali i znak očaja. Sasvim iskreno, ne znam kog tipa je ironija u „Forwardu”. Hoću da kažem, bilo bi dobro da je jednom ne pobedi pravda, nego istina.
U obrazloženju žirija stoji i to da roman sadrži „odgovorno posmatranje našeg trenutka”. Kakva je ta naša realnost u kojoj živimo? Koje su joj ključne odlike? Kog je žanra?
- Mislim da je žiri na taj način hteo da istakne da je „Forward” jedan moderan roman, koji pred izazovom vremena ne beži ni u anahrone poetike, ni u geto tzv. intimnih, privatnih priča. U „Forwardu” se tradicionalno znanje sudara sa bujicom kratkovečnih informacija. To znači da je „Forward” pokušaj da se od bezvrednih stvari, tj. potrošne robe, u koju spada i krimi priča, načini jedan vredan roman. Ne znam da li sam u tome uspeo, jer živimo u vremenu u kome sve osim zlata, nafte i vode vredi mnogo manje nego što je vredelo pre neku deceniju. Uključujući i nas same. „Forward” je, dakle, moj skroman pokušaj da načinim nešto vredno. U tome je njegova odgovornost.
A kako vidite poziciju i (ne)moć književnosti danas?
- Za mene je književnost, uz košarkašku reprezentaciju, i dalje najozbiljnija stvar u ovoj zemlji. Ta me činjenica koliko raduje toliko i rastužuje.
|
Ova nagrada je priznanje mojoj generaciji
„Vitalova nagrada” za knjigu godine „Zlatni suncokret” (koja podrazumeva novčanu protivvrednost 5.000 evra, novo izdanje nagrađenog dela i plaketu) laureatu Slobodanu Vladušiću krajem februara, a govoreći o svom odnosu prema nagradi pisac napominje: „Mislim da je ova nagrada na neki način i nagrada za moje generacijske kolege i prijatelje: Vladimira Kecmanovića, Dejana Stojiljkovića, Nikolu Malovića, Borivoja Adaševića, Nemanju Rotara... Nagrada koju sam ove godine ja dobio, kao i nagrade koje su dobili neki od pobrojanih pisaca znak je da ljudi ozbiljno čitaju ovu generaciju pisaca. To je odlična stvar. Nema smisla pisati ako nemate ozbiljne čitaoce.”
Sutra uveče u Domu kulture Studentski grad Slobodan Vladušić ima književno veče posvećeno romanu „Forward”.
|
|
|
уторак, 02 фебруар 2010 23:40 |
Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u jedanaest knjizara pokazali su koji su naslovi bili najtrazeniji u JANUARU. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno četiri beogradske knjizare: Dereta, IPS Mamut, Stubovi kulture, B92 Shop, kao i knjizare: Kultura - Banja Luka, Knjizara So - Herceg-Novi, Teatar i Agora- Zrenjanin, Danilo Kis - Subotica, Sova i Knjizara Kulturnog Centra - Sabac.
1. Voda iz kamena, Ljiljana Habjanović-Đurović - 151
2. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 95
3. Glad, Mirjana Bobić-Mojsilović - 94
4. Doktor Aron, Vuk Draskovic - 93
5. Pobednik je sam, PaUlo Koeljo - 82
6. Glasovi u vetru, Grozdana Olujic - 74
7. Izuzetna stvorenja, Trejsi Sevalije - 69
8. Izgubljeni simbol, Den Braun - 64
9. Marina, Karlos Ruis Safon - 61
10. Forward, Slobodan Vladusic - 58
11. Koliba, Vilijem Pol Jang - 56
12. Tajna, Ronda Bern - 49
13. Hiljadu cudesnih sunaca, Haled Hoseini - 46
14. Djavolja radionica, Adolf Burger - 35
14. Hocu da mi se nesto lepo desi odmah, Marko Vidojkovic - 35
16. Dvadeset srpskih podela, Dusan Kovacevic - 31
17. Konstantinovo raskrsce, Dejan Stojiljkovic - 26
18. Okorela zemlja cuda i Kraj sveta, Haruki Murakami - 24
19. Azbuka mog zivota, Bobic-Mojsilovic Mirjana - 20
19. Metro 2033, Dmitrij Gluhovski - 20
19. Tesla, portret medju maskama, Vladimir Pistalo - 20
Knjizara So, Herceg-Novi
Voda iz kamena, Ljiljana Habjanovic Djurovic
Lovac na zmajeve, haled Hoseini
Glasovi u vetru, Grozdana Olujic
Juznjaci, mars!, Goran Vojnovic
Frojd u Kotoru, Petar Bokun
Telemahova odiseja, Dimitris Mingas
Forward, Slobodan Vladusic
Lutajuci Bokelj, Nikola Malovic
Pomorski zivot na jedrenjacima i parobrodima, kap. Vlado Ivelic
Ekspedicija Kon-Tiki, Tor Hejerdal
|
|
петак, 15 јануар 2010 14:30 |
Политика, БЕОГРАД, 15. јануара - Добитник НИН- ове награде критике за роман 2009. године је Гроздана Олујић за дело „Гласови у ветру”, саопштио је данас жири у редакцији најстаријег српског недељника.
Роман Олујићеве изабран је између осам кандидата који су ушли у најужи избор. У најужем избору су, поред романа добитнице Олујић, били су романи Рајка Васића „Прсти лудих очију”, Звонка Карановића „Три слике победе”, Жарка Команина „Љетопис вјечности”, Сандре Петрушић „Таоци”, Ђорђа Писарева „А ако умре пре него што се пробуди”, Дејана Стојиљковића „Константиново раскршће” и Мирјане Урошевић „Парк Кармен Маћадо”.
Жиријем критике председавао је Милан Влајчић, а чланови су Александар Илић, Александар Јовановић, Мило Ломпар и Младен Шукало.
.......................................
"Политика" је 24.12. објавила велики интервју са Грозданом Олујић, из кога преносимо један део. Цео интервју чији аутор је Зоран Радисављевић.
|
|
Опширније...
|
|
петак, 08 јануар 2010 19:19 |
Knjizara.com je na osnovu mesecnih lista najprodavanijih knjiga u najvecim knjizarama u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Sapcu, Banjaluci, Podgorici, Kotoru i Herceg Novom, sastavila listu najprodavanijih knjiga u 2009. godini.
Sabirani su rezultati dvadeset najprodavanijih knjiga u svakom mesecu u 2009. godini, i to tako sto su najprodavanije knjige ocenjene sa dvadeset poena, dok su knjige na svakom sledecem mestu dobijale poen manje. Sabirajuci poene dosli smo do sledecih rezultata:
1. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 211
2. Tesla portret medju maskama, Vladimir Pistalo - 185
3. Tajna, Ronda Bern - 179
4. Hiljadu cudesnih sunaca, Haled Hoseini - 163
5. Koliba, Vilijam Jang - 137
6. Dovoljan razlog, Marija Jovanovic - 126
7. Prici nikad kraja, Gorica Nesovic I Jelica Greganovic - 108
8. Pobednik je sam, Paulo Koeljo - 106
9. Zamak u Pirinejima, Justejn Gorder - 93
10. Igra andjela, Karlos Ruis Safon - 89
11. Senka vetra, Karlos Ruis Safon - 65
12. Posle fajronta, Aleksandar Djuricic - 61
13. Hocu da mi se nesto lepo desi odmah, Marko Vidojkovic - 53
14. Citac, Bernhard Slink - 51
15. Novi pocetak, Toni Parsons - 50
16. Dnevnik Marte Koen, Svetislav Basara - 45
16. Izgubljeni simbol, Den Braun - 45
18. Azbuka mog zivota, Mirjana Bobic-Mojsilovic - 40
18. Voda iz kamena, Ljiljana Habjanovic Djurovic - 40
20. Sumrak, Stefani Majer - 39
21. Pitanja i odgovori, Vikas Svarup - 38
22. Mac Medine, Seri Dzons - 32
23. Dragulj Medine, Seri Dzons - 31
23. Konacna istina, Veroslav Rancic - 31
23. Praskozorje, Stefani Majer - 31
26. Brida, Paulo Koeljo - 30
26. Okorela zemlja cuda i kraj sveta, Haruki Murakami - 30
28. Mlad mesec, Stefani Majer - 29
29. Doktor Aron, Vuk Draskovic - 27
29. Zasto muskarci vole kucke, Seri Argou - 27
31. Nova zemlja, Ekart Tol - 26
32. Glad, Mirjana Bobic Mojsilovic - 25
33. Izuzetna stvorenja, Tre jsi Sevalije - 24
34. Lutajuci Bokelj, Nikola Malovic - 17
35. Zavera, Vil Ajzner - 16
36. Muzej nevinosti, Orhan Pamuk - 14
36. Vukodav - Dijamantske gore, Marija Semjonova - 14
38. Bokeska kuzina, Vlasta Mandic - 13
38. Kaldrma i asfalt, Dubravka Stojanovic - 13
38. Konstantinovo raskrsce, Dejan Stojiljkovic - 13
41. Komo, Srdjan Valjarevic - 12
42. Zapis duse, Ljiljana Habjanovic Djurovic - 11
43. Hamam Balkanija, Vladislav Bajac - 10
43. U inat kisi, Aleksandar Mekol Smit - 10
43. Ranjeni orao, Mir Jam - 10
43. Srda pjeva, u sumrak, na Duhove, Miljenko Jergovic - 10
47. Cudo u brzim motorima, Aleksandar Mekol Smit - 9
48. Predator, Vladimir Arsenijevic - 8
48. Marina, Karlos Ruis Safon - 8
50. Doktrina soka, Naomi Klajn - 7
50. Kada je Nice plakao, Jalom Irvin - 7
50. Nula, Carls Sife - 7
Mesečne top liste...
|
|
Опширније...
|
|
петак, 08 јануар 2010 18:46 |
Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u cetrnaest knjizara pokazali su koji su naslovi bili najtrazeniji u DECEMBRU. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno osam beogradskih knjizara: Beopolis, Dereta, IPS Mamut, Plato, Stubovi kulture, B92 Shop, SKC, Delfi, Klub knjizara Madlenianum; kao i Teatar i Agora iz Zrenjanina, Danilo Kis iz Subotice, Knjizara Kulturnog Centra iz Sapca, Kultura iz Banja Luke i Knjizara So iz Herceg-Novog.
1. Voda iz kamena - Ljiljana Habjanovic Djurovic - 147
2. Doktor Aron, Draskovic Vuk - 134
3. Izgubljeni simbol - Den Braun - 102
4. Hocu da mi se nesto lepo desi odmah, Marko Vidojkovic - 94
5. Pobednik je sam - Paolo Koeljo - 79
6. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 74
7. Koliba, Jang Vilijam - 62
8. Tajna, Ronda Bern - 47
9. Tesla, portret medju maskama - Vladimir Pistalo - 46
10. Hiljadu cudesnih sunaca, Haled Hoseini - 44
11. Glad, Mirjana Bobic Mojsilovic - 43
12. Okorela zemlja cuda i Kraj sveta, Haruki Murakami - 42
13. Marina, Karlos Ruis Safon - 37
14. Kada je Nice plakao, Jalom Irvin - 36
15. Prici nikad kraja, Nesovic Gorica I Greganovic Jelica - 35
16. Dvadeset srpskih podela (Srba na Srbe), Kovacevic Dusan - 34
17. Izuzetna stvorenja, Sevalije Trejsi - 31
18. Konacna istina, Veroslav Rancic - 29
19. Novi pocetak - Toni Parsons - 25
20. Citac, Slink Bernhard - 20
20. Metro 2033, Dmitrij Gluhovski - 20
20. Miris kise na Balkanu, Kuic Gordana - 20
Knjizara So, Herceg-Novi
Voda iz kamena, Ljiljana Habjanovic Djurovic
Frojd u Kotoru, Petar Bokun
Lovac na zmajeve, Haled Hoseini
Juznaci, mars!, Goran Vojnovic
Lutajuci Bokelj, Nikola Malovic
Pomorski zivot na jedrenjacima i parobrodima, kap. Vlado Ivelic
Ekspedicija Kon-Tiki, Tor Hejerdal
Tesla, portret medju maskama, Vladimir Pistalo
Okorela zemlja cuda i Kraj sveta, Haruki Murakami
Zeljeznica u Boki Kotorskoj, Josip Weber
|
|
|
Међународно признање Књижари Со
Još kao djelo u nastajanju ovjenčan prestižnom nagradom "Borislav Pekić", roman Nikole Malovića "Lutajuci Bokelj" (Laguna, 2007, 2008, 2009) našao se u književnoj sezoni 2007/2008. u širim i užim izborima za nagrade: "Miloš Crnjanski", NIN-ova nagrada, Vitalova (Zlatno sunce), "Branko Ćopić" i "Meša Selimović". NIN-ov kriticar, Tihomir Brajović, govoreći o 4 najbolja romana u 2007, nazvao je Lutajućeg Bokelja "najvećim književnim otkrićem godine". Slijedi cijenjena nagrada "Laza Kostić", nagrada banjalučkog Sajma knjiga, "Majstorsko pismo" - nagrada za životno djelo, te nagrada "Lazar Komarčić". Riječ je o najprodavanijem romanu nekog domaćeg autora na svim prošlogodišnjim obalnim sajmovima. Za dvije godine (jul 2007 - jul 2009) objavljeno je 5 izdanja, s oko 6.700 prodatih primjeraka. Na zvaničnim mjesečnim listama najprodavanijih knjiga (www.knjizara.com), roman Nikole Malovića slovio je za bestseler pune dvije godine.
