|
субота, 07 новембар 2009 19:30 |
Kecmanović, Stoiljković, Novaković, Vladušić,
Krstić i Malović
VEČERNJE NOVOSTI, 4. XI 2009.
PISCI veoma različitih umetničkih opredeljenja, njih šestorica, rođeni istih sedamdesetih godina prošlog veka, osnovali su grupu “P-70. Pisci na putu”, koja će javnosti biti predstavljena u četvrtak uveče u Studentskom kulturnom centru. Članovi grupe su: Vladimir Kecmanović, Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Dejan Stoiljković, Aleksandar Novaković i Marko Krstić.
U zajedničkom saopštenju ovih autora navodi se da su na književnu scenu stupili u vreme raspada gotovo svih mogućih sistema vrednosti, a da svoju književnu raznorodnost doživljavaju kao kvalitet koji je potrebno negovati.
- Ratovi devedesetih godina prošlog veka su pripadnike srpske književne scene podelili u neprijateljske tabore, koji međusobno ne komuniciraju ili komuniciraju preko nišana. U takvim uslovima, srpska književnost se našla u procepu između trke za dotacijama i trke za čitaocima,
pri čemu trka za dotacijama često podrazumeva povlađivanje različitim političkim snagama, a trka za čitaocima povlađivanje lošem književnom ukusu. Mi nemamo ništa protiv dotacija, ali nemamo nameru da u želji da ih dobijemo služimo ijednom političkom konceptu, jer nalazimo da smo u odnosu na bilo koju ideološku mantru superiorni - kaže ova književna šestorka, dodajući da im je cilj da pomažu jedni drugima i da pojedinačnim i zajedničkim nastupima osvoje i reafirmišu literarnu scenu.
U izjavi za “Novosti” Vladimir Kecmanović kaže:
- Nažalost, živimo u vremenu koje umetničku slobodu i originalnost guši jednako žestoko kao što je to činilo totalitarističko jednoumlje, samo su sredstva gušenja drugačija. U uslovima opšteg siromaštva, pisci su stavljeni pred nepristojnu dilemu, da postanu dotirani stvaraoci i talenat stave u službu ideoloških koncepcija za koje se zalažu oni koji drže kesu, ili da se priklone zakonima tranzicionih tržišta. Među ljudima koji osnivaju grupu P-70, konsenzus o nepristajanju na takve dileme je postignut i zbog toga joj sa radošću pristupam.
- Potreba da se pisci jedne generacije udruže upućuje na alarmantno stanje naše književne scene - veli za “Novosti” Marko Krstić i dodaje:
- Često se zabava i “laka” literatura glorifikuju kao kulturni antidepresiv koji umiruje bolove, stvara zavisnost i nekritičko mišljenje. Mi želimo to da promenimo, bez obzira što će to mnogima izgledati kao nemoguća misija.
GENERACIJSKA PRIČA
ALEKSANDAR Novaković ovu grupu doživljava kao najslobodniju moguću asocijaciju u kojoj se razmenjuju različita mišljenja, a ne kao neki umetnički pokret, a Nikola Malović, koji inače živi u Herceg Novom i Dejan Stojiljković, pisac iz Niša, kao priču jedne generacije koja ima različite poetike, ali istu ideju.
D. Bogutović
|
|
|
среда, 04 новембар 2009 18:45 |
Svak  e godine, odmah po okončanju beogradskog Sajma knjiga, knjižarski tim hercegnovske Knjižare So organizuje tradicionalnu čajanku – uvijek novim sajamskim naslovima u čast. Tradicionalna čajanka prizove hercegnovske i bokeljske ljubitelje pisane riječi u prostor na glavnom gradskom trgu, kada se, sa šoljom čaja od pomorandže sa cimetom ili uz ukus kakav drugi, do kasno u noć listaju ukoričeni hitovi ovogodišnje izdavačke produkcije. Knjižara So direktno sarađuje sa svim eminentnim domaćim izdavačima (Srbija i Crna Gora), ukupno s njih preko 50, i posjeduje fond od 10.000 knjiga. Riječ je o zalivskom knjižarskom brendu nagrađenom međunarodnom nagradom za kvalitet „Star Award“, 2008. Ove go  dine izuzetno, zbog dodjele najvećeg gradskog priznanja „Oktobarske nagrade Herceg-Novog“ piscu i knjižaru Nikoli Maloviću „za afirmaciju Boke i Herceg-Novog kroz literarno stvaralaštvo“ – Knjižara So poziva sve ljubitelje pisane rijeći na čaj, kolače i piće. Beogradski Sajam u malom, s probranim aktuelnim naslovima, ove se godine otvara u Herceg-Novom, u Knjižari So, u petak, 6. XI 2009, s početkom u 18.00 č. * Na pitanje kako je nastala tradicija post-sajamskih čajanki, aktuelni laureat Oktobarske nagrade, Malović kaže: -  Čajanka predstavlja srećno pronađeni model knjižarskog gostoprimstva, jedno unikatno veče – kada se na 520 km od Beograda, svega nekoliko dana po zatvaranju Sajma knjiga mogu da prelistaju, omirišu i kupe hvale hrijedni izdavački hitovi. Desetak aroma, kriške limuna, šolje sa stilizovanim ribama u mnogim toplim rukama, ove godine kolači i piće, te razgovor o novim knjigama – povlašćeni su, rekao bih – trenuci u kalendaru Knjižare So. |
|
среда, 04 новембар 2009 18:02 |
|
Rezultati istrazivanja koje je Knjizara.com sprovela u dvanaest knjizara pokazali su koji su naslovi bili najtrazeniji u OKTOBRU. U istrazivanje je ovog meseca bilo ukljuceno pet beogradskih knjizara: Beopolis, IPS Mamut, Stubovi kulture, B92 Shop i Klub knjizara Madlenianum; kao i knjizare Teatar i Agora iz Zrenjanina, Danilo Kis iz Subotice, Knjizara Kulturnog Centra iz Sapca, Kultura iz Banja Luke, Knjizara So iz Herceg-Novog i Gradska knjizara iz Podgorice.
Najprodavanija knjiga iz svake pojedinacne knjizare je ocenjena sa dvadeset poena, svaka sledeca knjiga dobijala je poen manje, dok je 11 poena dobijao onaj naslov koji se nalazio na desetom mestu po prodaji.
1. Pobednik je sam, Paolo Koeljo - 123
2. Koliba, Vilijem Pol Jang - 107
3. Hocu da mi se nesto lepo desi odmah, Marko Vidojkovic - 90
4. Lovac na zmajeve, Haled Hoseini - 89
5. Hiljadu cudesnih sunaca, Haled Hoseini - 79
6. Novi pocetak, Toni Parsons - 70
7. Zamak u Pirinejima, Justejn Gorder - 57
8. Igra andjela, Karlos Ruis Safon - 55
9. Tajna, Ronda Bern - 46
10. Tesla, portret medju maskama, Vladimir Pistalo - 43
11. Komo, Srdjan Valjarevic - 38
12. Izuzetna stvorenja, Trejsi Sevalije - 37
13. Izgubljeni simbol, Den Braun - 35
14. Dragulj Medine, Seri Dzons - 34
14. Mac Medine, Seri Dzons - 34
16. Zavera, tajna prica o protokolima Sionskih mudraca, Vil Ajzner - 32
17. Okorela zemlja cuda i kraj sveta, Haruki Murakami - 28
18. Dovoljan razlog, Marija Jovanovic - 26
Knjizara So, Herceg-Novi
Pomorski zivot na jedrenjacima i parobrodima, kap. Vlado Ivelic
Ekspedicija Kon-Tiki, Tor Hejerdal
Pobednik je sam , Paulo Koeljo
Lutajuci Bokelj, Nikola Malovic
Koliba, Vilijem Pol Jang
Novi pocetak, Toni Parsons
Riba ribi grize rep, Jasminka Petrovic
Komo, Srdjan Valjarevic
Tesla, portret medju maskama, Vladimir Pistalo
Igra andjela, Karlos Ruis Safon
|
|
петак, 23 октобар 2009 16:24 |
Nikola Malović, pisac romana „Lutajući Bokelj“ ovogodišnji je dobitnik Oktobarske nagrade, najvećeg priznanja grada Herceg-Novog. U obrazloženju žirija kaže se da je Malović svojim djelom i ukupnom promocijom vrijednosti s mediteranskim predznakom – doprinio kulturi na originalan način. Malović je širu publiku upoznao s jednim zaista originalnim, civilizacijskim kulturnim ramom.
Dobitnik prestižnih nagrada „Borislav Pekić“, „Laza Kostić“, potom „Majstorsko pismo“ – za životno djelo, te nagrade Banjalučkog sajma knjiga i nagrade „Lazar Komarčić“, Malović kaže:
„Od biblijskih vremena do danas, teže je bilo naći se prepoznat po kvalitetu u svojoj sredini, negoli na strani. Zapravo, nema mukotrpnijeg uspinjanja, od uspinjanja kvalitetom pred očima svoga grada, niti ima suštinski većeg priznanja od priznanja svoga grada.“
www.knjizaraso.com
|
|
среда, 22 јул 2009 01:35 |
Tačno dvije godine nakon objavljivanja prvog izdanja (jul 2007), roman Nikole Malovića „Lutajući Bokelj“ doživio je svoje 5. izdanje.
Čitalačka praksa pokazala je gdje nisu rijetki oni koji su po dva ili više puta pročitali popularnog „Bokelja“. Roman vodi čitaoca na putovanje u zvanično najljepši zaliv na svijetu. Visokim planinskim vijencem s jedne, i morem s druge strane, omeđena je Boka Kotorska, samostalna i suverena (!) država. Pratimo pustolovine junaka Nika u 24 poglavlja, kroz težnju savremenog Odiseja da se vrati ženi. Pun slika, boja, mirisa i ukusa Mediterana, roman predstavlja obalnu kariku koja je sve vrijeme nedostajala u savremenoj srpskoj književnosti. Zaliv kao junak, i Boka Kotorska kao teatrum mundi – aktuelna slika svijeta, samo su neke od atipičnosti što ih od 1. do 5. izdanja potpisuje Nikola Malović.
T. M.
|
|
петак, 17 јул 2009 16:40 |
 Од бродолома у једној олујној ноћи, до раскошне амбијенталне цјелине. Луштички Николићи су од јавности скровит обални архитектонски медаљон.
Невелико село Николићи налазило се до земљотреса из 1979. педесетак метара изнад мора, на полуострву Луштици, на заравни између камених увала Златна и Тијесна лука. И данас се налази на истом мјесту. Али...
До села је некад водило низбрдо тек пар козјих стаза, из оближњих Беговића, те нешто удаљенијих Замбелића и Мердара, али је свим тим стазама иза земљотреса завладала непроходна макија. Неки водичи медитеранску макију називају џунглом, премда нису у праву при одабиру ријечи, јер џунгла означава непроходну тропску шуму с високим дрвећем, док макија представља ниску шикару с тек понеким доминантним дрветом бора, чемпреса или храста, но је и она апсолутно непроходна. По томе су једино џунгла и макија сличне.
Рјечју, данас се до Николића већ не може копном. Колски пут, посебно не асфалтирани, до села није никад пробијен. Куриозитетно, до Николића се може само морем. Па ни то – до саме обале. Након историјског прегледа, погледајмо зашто...
|
|
Опширније...
|
|
среда, 15 јул 2009 17:03 |
|
Prema istraživanju koje je izvršila redakcija magazina „Njusvik“, na osnovu višegodišnjih rangiranja i lista u novinama „Telegraf“ i „Gardijan“, u elektronskoj enciklopediji „Vikipedija“ i uz pomoć američkih izdavača i biblioteka širom sveta, napravljena je lista sto najboljih knjiga svih vremena.
|
|
Опширније...
|
|
уторак, 14 јул 2009 20:29 |
|
 Nakon što su čuli da je riječ o jedinoj klasičnoj knjižari u regionu koja je ove godine dobila zlatnu međunarodnu nagradu za kvalitet (Star Award for Quality, Geneve), grupa eminentnih mađarskih knjižara i kulturnih poslenika odlučila je da posjeti hecegnovsku Knjižaru So.
Tim povodom, u četvrtak, 16. jula, u 21.00, na platou ispred Knjižare So (glavni gradski trg), upriličeno je predstavljanje dvije knjige: „Hotel Plaža – Zelenika“ Čabe Mađara, počasnog konzula Republike Mađarske u Crnoj Gori, i „Herceg Novi, 22 sage o kulturnom blagu“ Lazara Seferovića, istoričara umjetnosti, čije je ovo životno djelo. O knjigama su govorili autori.
|
|
Опширније...
|
|
|
Међународно признање Књижари Со
Još kao djelo u nastajanju ovjenčan prestižnom nagradom "Borislav Pekić", roman Nikole Malovića "Lutajuci Bokelj" (Laguna, 2007, 2008, 2009) našao se u književnoj sezoni 2007/2008. u širim i užim izborima za nagrade: "Miloš Crnjanski", NIN-ova nagrada, Vitalova (Zlatno sunce), "Branko Ćopić" i "Meša Selimović". NIN-ov kriticar, Tihomir Brajović, govoreći o 4 najbolja romana u 2007, nazvao je Lutajućeg Bokelja "najvećim književnim otkrićem godine". Slijedi cijenjena nagrada "Laza Kostić", nagrada banjalučkog Sajma knjiga, "Majstorsko pismo" - nagrada za životno djelo, te nagrada "Lazar Komarčić". Riječ je o najprodavanijem romanu nekog domaćeg autora na svim prošlogodišnjim obalnim sajmovima. Za dvije godine (jul 2007 - jul 2009) objavljeno je 5 izdanja, s oko 6.700 prodatih primjeraka. Na zvaničnim mjesečnim listama najprodavanijih knjiga (www.knjizara.com), roman Nikole Malovića slovio je za bestseler pune dvije godine.
