Podijeli

Ne dešava se često da upravo vlasnik neke inostrane izdavačke kuće (s milionskim tiražima) potegne izdaleka da bi lično s nekim domaćim piscem potpisao ugovor o prevodu književnog dela na strani jezik. Niti se po potpisanom ugovoru o kome su izveštavali mediji, dešava da u međuvremenu ne bude mnogo toga.

Pre osam meseci je u Herceg Novom, o prevodu na ruski jezik romana „Lutajući Bokelj“ Nikole Malovića, ugovor s autorom potpisala Olga Kopulova, vlasnica moskovske izdavačke kuće „Metafora“. Od tada pa do danas Malovića, kao ekskluzivnog Laguninog autora za srpsko izdanje, po pitanju prevoda nije konktaktirao niko iz Moskve, iako je polovinu sredstava za prevod romana, po slovu konkursa, opredelilo Ministarstvo kulture republike Srbije.

*             Da li su u međuvremenu agenti moskovske izdavačke kuće stupali s vama u kontakt?

-              Jesu, nekoliko puta. Sve do trenutka kada sam saznao da će prevodilac romana „Lutajući Bokelj“ na ruski jezik da bude upravo Larisa Sevalijeva, vrsni prevodilac i Milorada Pavića i Gorana Petrovića. S imenom Larise Sevalijeve našao sam se polaskanim u mislima, jer je prevodilačko ime Larise Sevalijeve već postalo brend na našim prostorima.

*             Ali nalazite da ste možda napravili grešku kad ste vlasnici moskovske „Metafore“ kazali kako, iako o trošku izdavačke kuće, ne nameravate da gostujete u Moskvi?

-              Nikad nisam rekao da neću da posjetim Moskvu, premda se to moglo da nasluti. Da li je prevodilac tokom potpisivanja ugovora to moje osjećanje preveo doslovno – ne znam, jer sam se služio svim dozvoljenim retoričkim sredstvima po kojima ja zaista nerado, i samo iznimno, napuštam ram Boke Kotorske.

*             Da li razmišljate o tome da tužite moskovsku „Metaforu“? Ugovor ipak obavezuje. Iza njega je stalo i Ministastvo kulture republike Srbije?

-              Ne. Jer ako je Larisa Sevalijeva otkazala saradnju rečenoj moskovskoj kući, tada gotovo i da nema onoga, ili one – da polno ne diskriminišem – koji bi složenu srpsku sintaksu romana „Lutajući Bokelj“ na rafiniran način umjeli da prevedu na ruski jezik.

Gligo Bjelica