Podijeli

(Преузети текст)

Кратки курс за разумијевање највеће финансијске кризе која је погодила свијет:

Међународни финансијски систем састоји се од 4 компоненте:

1. Правог новца (power money), тј. новчаница и кованог новца.

2. Пластичног новца (broad money) тј. чекова и кредитних картица.

3. Осигураног дуга (securitised debt) тј. хипотека на куће и осталог „упакованог" дуга.

4. Договорених трансакција (derivatives) тј. потпуно шпекулативног капитала који се заснива на размјени, обећањима и будућом вриједношћу акција, сировина, валутних курсева итд.

Прије 30-ак година, кеш (новчанице и новчићи), пластичне кредитне картице и чекови чинили су скоро 100% свјетског капитала.

Данас овакав капитал чини само 12% свјетског капитала, што је застрашујуће! 13% свјетског капитала данас чини осигурани дуг (securitised debt), док 75% свјетског капитала чине деривати, односно шпекулативни капитал!

Проблем свјетских финансија има огроман утицај на свјетску економију. Прије 30 г. реална економија је била већа од финансијског сектора. Данас је свјетски капитал 40 ПУТА (и још једном ЧЕТРДЕСЕТ ПУТА већи од свјетског ГДП (бруто националног доходка цијелог свијета)!!!! Оно што се тренутно дешава је у ствари криза осигураног дуга (13% свог капитала на свијету), тзв секјуритија.

Шта то конкретно значи?

Просто. ФЕД (федералне резерве илити централне банке Америке - приватно власништво пар инвестиционих банака) је након де факто слома берзе 11. септембра оборило вриједност базних камата испод 1% да би спријечили неминован улазак у рецесију. Комерцијалне банке су слиједиле тај потез и јефтиним новцем засули су Америку (и остали дио англосаксонског свијета) с идејом да подстакну потрошњу која је стала крахом ИТ компанија (тј. ИТ балон се издувао). Главни циљ им је био тржиште некретнина, јер би тиме поспијешили градњу и запосленост, плус - народ би трошио позајмљени новац на опремање кућа које су купили по скоро бесплатним кредитима. То је наравно изазвало праву јагму за кућама, и зато што за зидање треба вријеме, кућама су кренуле ненормално да расту цене. То је изазвало прави бум у градњи кућа. Милиони Американаца запослили су се као тесари, електричари, итд. Вол Март, Таргет и остали ланци кренули су да продају на велико опрему за те куће и балон је кренуо да се пумпа. Како плате Американаца нису расле (сатница је мања данас него прије 30 година), било је потребно да не повећавајући плате радницима, истима омогућите да купују ствари за кућу. Како су цијене кућа из године у годину само расле, одговор на ово је био очигледан: омогућити да се људи задужују на име еквитија, тј. цијене куће минус дуг према банци. Овде долазимо и до деривата тј. до једне од многих дефиниција ове тешке шпекулације, односно до појма leverage који је тешко превести, осим кроз примјер: рецимо, Џон Смит је купио 2002. г. кућу за 100.000 $, давши депозит од 10.000 $ и узевши кредит од 90.000 $  од неке америчке комерцијалне банке (рецимо Кантривајд).

Наредне године та кућа је већ вриједила 150.000 $ због огромне потражње за кућама. Е, сада је Џон ријешио да кућу прода и добије он тих 150.000 $! Сада он мора да врати дуг банци од 90.000 $ и (намјерно, због једноставности изостављам камате) њему остаје 60.000 $, од којих је 10.000 $ његових и 50.000 $ је зарадио за годину дана! То је левериџ! И то је једна од дефиниција деривата.

Но, сада се тржиште заситило, негдје око 2004. на 2005. и постала је поново опасност да Америка, која ништа не производи, дође опет у рецесију, коју је тако успјешно ескивирала 2001.

Банке потпуно укидају критеријуме како би балон некретнина још више надували. Почели су да дају кредите за куповину кућа и људима који ни теоретски нису могли себи да је купе. Тако долазимо до тога да људи са малим примањима, без икаквог депозита за кућу, добијају од банака 100% кредита за куповину кућа које су већ предуване (не вриједе тих пара). Пошто они немају пара да одплаћују ни тако ниске камате, банке су се досјетиле да им дају кредите са обавезом да за првих 3 године отплаћују само камате на хипотеку, а онда да почну да одплаћују и главницу и камату. И цијене кућа су наставиле да расту, јер се појавио нови слој људи на тржишту некретнина, који је до сада због ниских примања био у тоталном ауту!

Е, сада долази најљепши дио: Америка је све задуженија. Не може да живи без страних кредита и инвестиција. Једно од главних средстава за привлачење страног капитала су обвезнице (бондови) које у Америци издаје и њихова федерална држава, али и свака од 50 држава, па чак и општине!

Да би привукле нови капитал (свјежи), ФЕД су морали да дижу камате. Како су се камате дизале тако су се дизали и камате кредита за куће. Долазимо до 2006. када тржиште некретнина стаје. Цијене су и даље стабилне, али не расту. Банке су овакве хипотеке (моргиџе) „паковале" у тзв. осигуране кредите (секјуритис) и продавале их на финансијском тржишту инвеститорима за кеш! Купци су били углавном пензијски фондови разних држава, (по дефиницији конзервативни) појединци, комерцијалне банке. Уосталом, Стандард и Пур су дали ААА рејтинг (solid like gold другим ријечима) овим безвриједним секјуритијима, јер су то хипотеке на куће, а куће као што знамо само расту (сиц!). Сада креће други дио приче. Многе од тих секјуритија америчке комерцијалне и нарочито инвестиционе банке нису имале времена да распродају странцима и сада су остали сами са безвриједним хипотекама на милионе кућа, које људи који нису дали никакво учешће напуштају, јер се никоме не исплати да
отплаћује нешто што вриједи много мање од дуга! Оно што ствар чини интересантном је да сада почињу да банкротирају и људи који су дали депозите, али је због континуалног пада цена кућа, њихова вриједност такође мања од хипотеке! По Голдман Саксу таквих ће до половине идуће године бити чак 40% свих кућа у Америци. Међутим, ни ту агонији није крај.

Сада долазимо до главне главобоље западних министара финансија: деривата, који чине чак 75% свог расположивог капитала на свету. Описати шта је то је мало теже јер су ову шпекулацију тако и дизајнирали генијалци са Вол стрита.

По дефиницији, деривати су финансијски инструмент који не чини власништво већ ОБЕЋАЊЕ да ћеш постати власник! Као што се види, улазимо у поље метафизике. Има милион разних деривата укључујући чак и метеоролошке?!

Ево још једног примјера (осим оног горе наведеног са куповином куће). Ви сте, рецимо, Мишковић и имате све ваше паре у еврима. Купите акције неке америчке компаније и постанете сувласник. Како је компанија у Америци, дивиденте ће се исплаћивати у америчким доларима. Е, сада ви желите да се осигурате да ће ваш профит за годину-двије-пет бити у еврима исти, без обзира на однос евра и долара. Ви желите да осигурате, заградите ваш профит (хедгинг) и онда идете на тржиште деривата код тзв. хеџ-фондова који ту вашу жељу и испуњавају.

И вјеровали или не, банке, у првом реду инвестиционе, тргују оваквим „обећањима". Ово све функционише лијепо док има пара и док сви поштују своје преузете обавезе. Шта ће се десити ако ови хеџ фондови крену да пропадају? Шта ће се десити са 75% свјетског капитала у том случају?

Одговор на поменуто питање је више него јасан, имајући у виду глобални свјестски економски потоп који се управо пред нашим очима одвија.