НОВИТАДЕ Први херцегновски књижар
| Први херцегновски књижар |
 |
 |
 |
Podijeli
Јово Секуловић (1879 – 1950)
111 година бококоторског књижарства Херцегновска Књижара Со ове 2009. године слави спомен – 130 г. од рођења књижара Јова Секуловића (1879 – 1950); 111 г. херцегновског књижарства (од 1898) и 5 г. од обнове класичног градског књижарства (2004 – 2009).
Никола МаловићТим поводом, Књижара Со издала је другу књигу у едицији Бокељологија („Поморски живот – на једрењацима и паробродима“, кап. Влада Ивелића), пригодни спомен-печат – и штампала пет изабраних мотива старог Херцег-Новог. У форми репринта и документа, у оптицају су поново оне разгледнице које је од 1914. до 1929. штампао управо Ј. Секуловић. Куриозитетно, све су разгледнице обиљежене спомен-печатом. Јово Секуловић рођен је у Каменарима (Јошица) 1879. г, а умро је у Риму 1950. Кости су му пренијете до почивалишта код манастира Савина почетком 70-их година 20. в. Одмалена је много читао и волио књигу. Добро је владао италијанским и њемачким језиком. Септембра 1898. г, Секуловић отвара у Херцег-Новом књижару, која је за 40 година рада растурила око 200.000 књига и издала 20 сопствених издања. Поред прве бокељске, херцегновске књижаре – Јово Секуловић посједовао је и књижару у Котору (отворену 1926. г). Секуловић је у своје доба био први који је радио на ширењу и дистрибуирању књиге у Боки Которској. Био је повјереник Матице српске, Српске књижевне задруге, а од 1904, и повјереник Привредника. С обзиром да је Књижара Јова Секуловића имала стотину претплатника на издања Српске књижевне задруге, ова га је издавачка кућа именовала 1911. г. за свога добротвора. Интензивно се бавио сабирањем оних књига и рукописа који су се темом односили на наше приморске крајеве. Цијелог живота радио је на културном и привредном развоју свога краја, по чему је један од пионира српске просвете у Боки. За вријеме Првог свјетског рата био је интерниран. Пред Други свјетски рат постаће градоначелник Херцег-Новог. У Другом свјетском рату био је затворен у Италији у Каподистрију на годину дана, а касније, до конца капитулације интерниран. С многим књижевницима, научницима и културним радницима онога доба вршио је преписку. Објављивао је чланке у новинама и часописима тога времена. Ондашњи књижевници и научници запазили су Секуловићев рад, оцијенивши га лично као одличног познаваоца и ширитеља народне, пробране књиге. Приликом јубилеја – 40 година од оснивања и рада Књижаре Секуловић у Херцег-Новом, у Гласнику књижара, број 11 (новембра 1938), Тихомир Остојић дао је приказ о књижарском раду пок. Ј. Секуловића, гдје му се одаје признање за рад на ширењу српске књиге, просвете и културе уопште. Јово Секуловић био је дугогодишњи старјешина соколске организације у Новоме. Прву књигу издао је 1904, и то је била књига Николе Д. Велимировића (потоњег владике Николаја) „Успомене из Боке“. „Горски вијенац“ Петра Петровића Његоша имао је 4 издања: 1913, 1921, 1922. и 1939. године. (Подаци из књиге „Нови“ Ј. Ш. Секуловића и Р. М. Радовића, приредио Горан Комар, Херцег-Нови, 2002)  Јово Секуловић рукује се с Т. Карађорђевићем, принцом-инфантом, у Херцег-Новом. The San Francisco Call-Bulletin friday, October, 12. 1934 „Young Peter, the crown prince, who recently became king, stands in front of his mother, pictured above, while his brother, Tomislav, seems to be representing his father with all gravity in accepting the hearty handshake and welcome of the governer od Hercegovina.“ |
