Општина Херцег-Нови, градска Књижара Со и ЈУК „Херцегфест“ синоћ су у херцегновској Дворани „Парк“ организовали промоцију књижевне фотомонографије Николе Маловића.

„Класичне промоције, на којима говорници дуго и досадно читају, с истим таквим музичким паузама, директно су одговорне за драстично смањење интересовања у публике за све књижевне догађаје“, каже Маловић, и додаје: - На промоцијама се више не смије читати“. На промоцији капиталног дјела синоћ се у Херцег-Новом само слушало и гледало...

У самосталном издању херцегновске Књижаре Со (едиција Бокељологија, књига 3), без уочљивог присуства медија из Црне Горе, промовисана је књижевна фотомонографија, туристички водич и уникатни сувенир, све у истим корицама, а које потписује добитник престижних српских награда, Новљанин Маловић.

Да је ријеч о луксузној књизи у тврдом повезу, која помијера границе што то све књига може да буде, говорили су еминентни новљани, и гости.

Мр арх. Борис Илијанић, главни стручни консултант, казивао је пред публиком како скале могу да потказују живот у граду који је познат по томе да има више степеништа него правих улица.

Арх. Слободан Бобо Поповић, директор Агенције за изградњу Херцег-Новог, подвукао је да безимена степеништа морају да добију имена, да се та имена морају наћи уписана у мапама града, да је скала архитектонско насљеђе, и да степеништа ваља освијетлити, јер – јер што су у другим градовима улице, то су у Новом степеништа.

Власник приватне ТВ продукције кад и аутор „Писама из Херцег-Новог“, емисије унутар којих је Маловић аутор 12 ТВ медаљона о ХН скалама – Перица Ђаковић, забавио је публику бираним одломцима из серијала и скренуо пажњу на то да је Маловић, 2009, када је добио Октобарску награду, обећао да ће је оправдати пред градом. И ево, оправдао је, казао је Ђаковић – упирући прстом у видео-бим, са снимком из 2009, на коме се Маловић заказује да нешто велико дугује Новом. И одужио је, књижевном фотомонографијом „Херцег-Нови: Град са 100.001 степеницом!, закључио је пред свима сагласним Новљанима, Ђаковић.

Уведена у причу једнако професионалним казивањем модераторкиње Милине Ковачевић, и генерални је конзул Србије у Црној Гори, мр Марина Јовићевић, скалама учинила вербално поклоњење. Конзул је емотивно и искрено, пред свима, опричала наталну биографију, што ће рећи да је годинама прије, с тадашњим дјететом у колицима, једнако као и данас, с најмлађим, нити једногодишњим Луком, обишла сва степеништа. Ако не прије, с Маловићевом књижевном фотомонорафијом на нахткасни, схватила је у каквом се, ипак дивном, медитеранском граду обрела.

Мр Оливера Доклестић, књижевница, из прве је руке, као особа ту рођена, говорила о историји поплочања виталних скалинада. Наводила је бројне анегдоте везане за скале, као и то да је, током студија, на питање београдских колега колико јој је удаљена кућа од мора, одговарала: - До мора 5 минута а од мора 20!

Потом се аутор, Никола Маловић, захваливши се присутнима на мноштву, и 101 сараднику, захвалио и свештеницима обје конфесије што су пристали да у књизи на три идентична одговора дају вјероватно најкомплексније тумачење скале – оно теолошко. Маловић је говорио о томе како је настајала књига, те како су он и супруга, током 18 мјесеци, бродећи у заливском мјесту, обилазили кору од ораха: Стари град, Град, цијелу ХН ривијеру, цијело ХН залеђе, полуострво и острво.

„Херцег-Нови: Град са 100.001 степеницом“ – фотомонографија је, и књижевни текст, и туристички водич, и уникатан сувенир, и – осмишљени културолошки концепт. На свим удруженим равнима казује о највећој посебности Херцег-Новог, о специфичном архитектонском насљеђу – о скалама, с конкретном историјскомом и цивилизацијском причом.

Књига сличне врсте нису учестале; спадају у оне ријетке, „с потписом“.

Потпис Николе Маловића, добитника неколико високих признања у српској књижевности – евидентан је у овом случају на свакој од 350 посебно дизајнираних страна. Маловићева је поетика захтијевала да све фотографије буду црно-бијеле, да на њима нема људи, да текстови буду писани књижевним стилом, да књига постане интерактивна тиме што се са уписаним именом и презименом власника може овјерити двојезичним печатом, и да заувијек остане као презенца – не само зато што је наглашено естетична, већ стога што казује о комплетном а специфичном, архитектонском насљеђу Херцег-Новог.

Ко год жели да фотомонографију најбоље спозна као добро укомпоновану цјелину, најприје ваља да проучи њен Садржај – на чак 4 стране. Сви болдовани наслови представљају бројне фото-туре, а неболдовани – наслове текстова; ево тек неких: Најпознатије градско степениште, Ремућадури, Све скале у двама заливским рјечницима, Степениште сликано камилицом, Степенишни потоци, Шковацин, Калдана, Хладовите скалинаде, Башкарић, Херцегновско степениште је улица, Степеништа са два лица, Скале и здравље, Калдрма кроћата, Врсте скала, Колико степеница гради степениште... Посљедња трећина књиге представља Апендикс, у коме се налазе текстови о свим ХН-географијама, сад из туристичког угла. Слиједи кратко подсјећање што се то догодило у Заливу, региону и свијету током истраживачког рада („Догодило се током 2010. Док је у Херцег-Новом владао мир“), наилазимо потом на текст сувенирског концепта и на инкорпориране куриозитетне сувенирске Потврде, ћириличну, латиничну и ону на енглеском, иза чега читамо попис литературе, и биљешке о аутору.

Маловић је, дакле, комплетан аутор текстова и фотографија, дух што је бдио чак и над таквим ситницама као што је, на примјер умањена до минијатуре, једна скалинада из луштичких Замбелића, а која се у доњем лијевом и десном углу, као рефрен понавља све вријеме, одмах до ознаке пагинације, поред броја конкретне фотомонографске странице.

Као добар читалац – који увијек подвлачи мисли које вриједи подвући – Маловић је и у том смислу био иновативан, предвидјевши која би то промишљања о скалама могла да стоје засебно, као сентенце, те их дао у посебном поднаслову: Подвучено током читања. Ево тих мисли и опажања:

„Свако лијепо херцегновско степениште има два своја лица. Посматрач никад не може да види оба. Јер или гледа уз, или му се диви низ скале.

*

„Скалин и скалин дају скалине, а скалини – скалинаде.

*

„Степеница губи једнину када су их двије.

Нико не зна колико мора да их буде, еда би из њих израсло степениште.

*

„Што си више скала прошао, више о њима знаш.

Ко прође многа степеништа, тај их и упозна.

*

„Свих сам се чуда нагледао, али да неко стотине степеница савлађује са све бебом у колицима, мислим да може да се као феномен опази само у Херцег-Новом.

*

„Истраживачки рад на овој књизи открио је оно о чему не бисмо нити промишљали да управо није било истраживачког рада на овој књизи.

*

„Многа степеништа из ове књиге ни данас не постоје прецизно уцртана на мапама Града.

*

„Времена су дебото узела да се пресвлаче као змије.

Са скала се лијепо види...

*

„Са скалама на ви – они су који по несрећи имају ангину пекторис. И они који пате од дегенеративних обољења кољена.

*

„Ваља имати срце за обилазак Херцег-Новог, града са 100.001 степеницом.

*

„Вратимо у Град школоване наше синове и кћери. Једино у том правцу може да се развија Нови.“

*

Погледајмо, на крају, шта пише на задњој корици, и ко тамо препоручује ово уникатно издање:

„Од оснивања 1382. до данас, Херцег-Нови лежи на каскадном терену. Умјесто многих улица – има многа степеништа. Херцег-Нови има више степеништа него „правих“ улица. Временом су степенице или скале постале симболом Града.

„Књижевна фотомонографија „Херцег-Нови: Град са 100.001 степеницом“ доноси каталог од преко 500 слика из, пазимо: Старог града, Града, с Херцегновске ривијере, свега Залеђа, с Полуострва и са Острва. Унутар ових корица налази се највећа икад објављена колекција степеника и скалинада.

„Књига говори о историји степеништа, о врстама камена, мајданима, алатима, занатима, најдужим градским степеништима, најпознатијим, најљепшим, оним са двама лицима, необичним...

„Тиме што се у Књижари Со на главном херцегновском тргу може овјерити двојезичним печатом – ова књига постаје оно што је до сада књига ријетко била – уникатни сувенир. Баш такав сувенир свједочи да је њен власник, самим тим што се однекуд обрео на централном Тргу, успио да савлада бројне скале. Без све шале: ваља имати срце за обилазак Херцег-Новог, града са 100.001 степеницом.

„Херцег-Нови је конзулски град са двосмерним степеницама које се уздижу од мора ка небу.“

Зоран Лутовац, амбасадор Србије у Црној Гори

„Херцегновске степенице имају врх на оба краја. Многи их броје и проклињу, а тек на циљу схвате да су се, ишли надоле или нагоре, увек успињали.“

Ђорђе Малавразић, главни и одговорни уредник Радио Београда 2, Новљанин

„Свака новска скала има своју причу и своју тајну, а то је много више од пуке историје и градитељских подухвата када о томе говори Никола Маловић.“

Оливера Доклестић, књижевница, Новљанка“

Глиго Бјелица