Петар II Петровић Његош

Горски вијенац

Бокељско издање

Издање посвећено школовању младог Рада (Томова Петровића) у Херцег Новом – и боравцима потоњег владике Петра II Петровића Његоша у Боки Которској.

Мотив слања младог Његоша на Топлу био је другоразредан у односу на намјеру Светог Петра Цетињског да му синовац стасава уз учитеља Јосифа Троповића – духовника и родољуба. Светитељ шаље Рада Томова у Боку као у земљу у којој је оваплоћен Косовски завјет.

О. Гојко Перовић, ректор цетињске Богословије

Оивичен Црном Гором, тим острвом слободе, без школа, без путева, без инфраструктуре и значајнијег облика привреде – Његош је испјевао мисли које се од Хомерових или Есхилових разликују само по томе што су хришћанске.

Ни једна нам друга књига не нуди кључеве за тумачење свих Црних Гора осим „Горског вијенца“.

Бокељски ђак, херцегновски ученик, Петар II Петровић Његош, научио нас је лекцијама о борби за слободу. Ко год каже да су лекције из „Горског вијенца“ превазиђене, да то више нису она времена, да нема Турака, на симболичној равни није рекао ништа: поново се одродило плахо и лакомо.

Замке су по временима растегнуте увијек исте. Или љубиш слободу, или мислиш да си зарадио њеном продајом. Готова формула.

Никола Маловић