Ko nas je bombardovao?

Belgija, Kanada, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Španija, Turska, Velika Britanija i SAD.

Ratom protiv Jugoslavije, bez mandata Ujedinjenih nacija, države članice NATO su prekršile međunarodno pravo i pri tom manipulisale javnošću, piše danas nemački liberalni list "Tagescajtung" u tekstu povodom 10. godišnjice NATO bombardovanja.

"Države članice NATO-a do danas pokušavaju da svoje kršenje međunarodnog prava opravdaju tvrdnjama da je rat bio 'neizbežan' kao 'humanitarna intervencija"', piše "Tagescajtung".

Istakavši da je "NATO stavio Rusiju pred svršen čin i time joj signalizirano da će delovati i bez njenog pristanka", list ocenjuje da je bilo mnogo manipulacija kako bi se stvorila neophodna unutrašnjo-politička saglasnost u NATO državama o planiranom ratu.

"Tagescajtung" podseća da je tadašnja nemačka vlada uveravala da "kosovski rat nije nikakav presedan za buduće ratove bez mandata UN" i dodaje da je to odgovaralo samo dok nije došlo do rata protiv Iraka i Avganistana. Primetivši da ti ratovi nisu opravdavani kao humanitarne intervencije, list ocenjuje da to, ipak, ne znači da je opravdavanje budućih ratova kao humanitarnih intervencija isključeno.

"Pretnje i primena sile među državama su, prema Povelji UN, zabranjeni. Tadašnja nemačka vlada, stavljanjem na raspolaganje trupa za taj rat nije samo prekršila povelju UN, nego i Ustav", piše "Tagescajtung". NATO države, prema oceni lista, nisu samo prekršile međunarodno pravo, nego su i podstakle mržnju prema SAD i svim onim državama koje su učestvovale u angažmanu.

Nemački list "Velt" piše da je taj rat promenio Nemačku isto koliko i NATO, ali da budućnost Balkana ostaje i dalje neizvesna.

"Rat nije sredstvo politike. Od kraja tog rata Kosovo je jedan 'nedobrodošao' protektorat. Njegova sudbina odlučuje o stabilnosti i miru regionu, a indirektno i o budućoj sposobnosti NATO i Evropske unije da projektuju svoj uticaj i moć", ocenjuje "Velt".

U Srbiji i nekoliko svetskih prestonica proteklog vikenda počelo je obeležavanje Dana sećanja na  žrtve NATO bombardovanja, a 24. marta, kada su pre deset godina počeli vazdušni udari na Saveznu Republiku Jugoslaviju, biće održane komemoracije i manifestacije u mnogim srpskim gradovima.

Na teritoriji cele Srbije sutra će se tačno u podne oglasiti sirene, a Vlada Srbije pozvala je građane da tada prekinu sve aktivnosti na javnom mestu, u preduzećima, ustanovama i školama, i minutom ćutanja odaju poštu svim nevino nastradalim.

Članovi Vlade učiniće to na posebnoj sednici otvorenoj za javnost na kojoj će govoriti premijer Mirko Cvetković.

Dan sećanja biće obeležen u osnovnim i srednjim školama Srbije posebnim programom komemorativnog karaktera.

Srpski ministri će u 12 sati položiti vence na lokalitetima najvećih stradanja i pored memorijala podignutim žrtvama, nevinim civilima, pripadnicima vojske i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Beogradski forum za svet ravnopravnih započeo je sinoć obeležavanje 10. godišnjice NATO napada otvaranjem izložbe fotografija i knjiga pod sloganom "Da se ne zaboravi" koje svedoče o razmerama stradanja stanovništva, uništavanju objekata i privrede. U organizaciji ove nevladine organizacije danas u centru "Sava" počinje dvodnevna međunarodna konferencija sa oko 200 učesnika iz zemlje i inostranstva, na kojoj će biti razmotreni uzroci i posledice napada 19 zemalja zapadne vojne alijanse na našu zemlju.

Predstavnici nevladinih organizacija Aktivni centar, Dveri srpske i Fond "Slobodan Jovanović", takođe u Centru "Sava", organizuju "Nacionalnu akademiju" u utorak uveče, kada su počeli vazdušni udari po Srbiji. Na skupu će govoriti bivši predsednik SRJ i bivši srpski premijer Vojislav Koštunica, mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije Radović, akademik Matija Bećković, a očekuje se dolazak i ruskog reditelja i glumca Nikite Mihalkova koji je podigao glas protiv agresije.

U Zadužbini Ilije M. Kolarca, isto veče će biti održana promocija dnevničkih beleški koje je za vreme bombardovanja NATO vodio bivši predsednik SRJ, akademik Dobrica Ćosić, s podnaslovom "Vreme zmija – mali prljavi rat protiv Srbije".

Članovi Pokreta socijalista, na čijem je čelu Aleksandar Vulin, započeli su 19. marta akciju potpisivanja peticije za ukidanje kancelarije NATO u Beogradu koja će trajati do 24. marta.

Na dan bombardovanja, 24. marta ispred Hrama Svetog Save u Beogradu krenuće deset atletičara iz Srbije i Republike Srpske na maraton posvećen sećanju na sve nevino stradale.

Istog dana u podne, ispred restorana "Ruski car" u centru Beograda aktivisti Studentskog naprednog saveza, čiji je lider Srbislav Filipović, predstaviće građanima rezultate istraživanja o posledicama bombardovanja koje vlast, kako tvrde, "ne  želi i ne sme da obelodani".

Godišnjicu NATO bombardovanja Čačak je obeležio juče pomenom u Crkvi Svetog Vaznesenja za 11 poginulih civila i prigodnom akademijom u Domu kulture pod nazivom "Zar je sramota braniti otadžbinu" posle koje je prikazan dokumentarni film o posledicama agresije pod nazivom "Milenijumska greška".

U nekim zemljama protivnici NATO napada na SRJ su ovu godišnjicu obeležili proteklog vikenda, pa su tako u Berlinu i Vićenci održani međunarodni skupovi na kojima se s različitih aspekata raspravljalo o globalnim posledicama intervencionizma.

U Solunu su 21. marta članovi Međunarodnog komiteta za mir i detant održali miran protest i šetnju do američkog konzulata u tom gradu.

U znak sećanja na podršku i solidarnost koje su grčki narod i mirovni pokret te zemlje pokazali prema Jugoslaviji u proleće 1999. godine, kada su ustali protiv NATO bombardovanja, srpski mirovni pokret je postavio spomen-ploču na zid ulaza u solunsku luku.

Međunarodna rasprava biće organizovana i u Parizu na Sorboni, dok će srpski intelektualci organizovati tribinu u glavnom gradu Francuske.

I srpska zajednica u Kanadi (Otavi, Torontu i Montrealu) kao i SAD (Njujorku, Vašingtonu i drugim gradovima) obeležiće 10 godina od stradanje naroda i razaranja zemlje tokom 78 dana neprekidnog i neselektivnog bombardovanja SRJ u kome je poginulo oko 2.000 civila, među njima i 88 dece, kao i 1.002 pripadnika srpske vojske i policije, dok je više od 6.000 ljudi teže i lakše ranjeno.