НОВИТАДЕ Хоће ли бити херцегновске изложбе ауторског сира?
| Хоће ли бити херцегновске изложбе ауторског сира? |
 |
 |
 |
Podijeli
У данима пред нама, текст једног бококоторског плаката требало је да изгледа овако:
У сусрет херцегновским традиционалним 5. Данима Књижаре Со (јул) и љетњим Chesse&Vine Festivity (Дани сира и вина), Књижара Со и Тврђава Канли кула организују густозно вече под куриозитетним називом: „Продајна изложба ауторског сира“ Миодрага Јанковића. „Миодраг Јанковић пошао је од истините претпоставке да се сир може удружити са свим другим укусима. И да такав производ, потом, прича све језике!“ Никола Маловић, Књижара Со Которанин Миодраг Јанковић генијални је заливски произвођач сирева на које с разлогом скрећемо пажњу: Сир с пршутом и црвеним паприкама, Сир с маслинама, Сир с орасима, Сир с печуркама (вргањима и лисичаркама), Сир из пшенице, Сир из земље, Сир с босиоком... Руковођен традицијом и иновативношћу, аутор Јанковић произвео је пуномасни Козији сир у коцкама, и роловане димљене варијације поменутих укуса. Изложба „Ауторског сира Миодрага Јанковића“ с дегустацијом биће отворена у уторак, 12. маја 2009, на Канли кули, с почетком у 20.00 ч. * Но, хоће ли 12. маја 2009. у Херцег-Новом уопште бити изложбе ауторског сира Миодрага Јанковића? По свему судећи, неће... Идеја, потекла из Књижаре Со, да се у временима у којима традиционална произвоидња сира на Приморју одумире пропорционално смањеном броју грла крава, онда и коза, имала је за циљ афирмацију једне специфичне прехрамбене прерађивачке дјелатности. Да је Сајам сира нужност, сагласни су они који укус и квалитет домаћег, претпостављају квалитету и укусу тзв. куповног сира. Которанин Миодраг Јанковић није обичан произвођач традиционалног сира, оног без додатог кромпира (да би цијена била прихватљивија), без адитива, емулгатора, вјештачких боја и конзерванаса (да би сир био наоко љепши и дуготрајнији), него је и двоструки иноватор. Приморску традицију укрстио је с планинском, гдје се сир додатно дими, и на тај начин укусом оплемењује. Миодраг Јанковић једини је овдашњи произвођач који између усиреног млијека и димљеног производа – убацује све састојке који природно иду с именицом сир. Све што Миодраг Јанковић ради у сарадњи са својим питомим бактеријама, до конца је изведено генијално. Да не буде забуне: сиреви из супермаркета, добијени на (желимо да вјерујемо) здравствено беспрекорним линијама – немају лични печат. Лични печат сиру добијеном на традиционални начин умногоме дају „доброћудне“ бактерије с којима сваки класични произвођач живи у савршеној симбиози. Зато су домаћи сиреви сви различити и укусни, зато се топе у устима, топлом сендвичу или на pizzi, и зато вапе за Сајмом сира. С обзиром на искуство које има из контакта са иностраним туристима на которском Маркату (градској пијаци), гдје продаје све речене врсте сира годинама, Миодраг Јанковић зна да његови златни пуномасни колутови, симболично каже ли се, говоре све свјетске језике. Да ли је вриједило овог гастрономског иноватора представити широј јавности, на начин да се на херцегновској продајној изложби ауторског сира, усликани медијима, нађу поборници речених укуса? Богме да јесте. Али... Да би се укратко одговорило на питање што се догодило, па Изложбе с дегустацијом димљених и ролованих сирева неће бити, ваља нам се, у полушали, сјетити савјета Ј. Б. Тита упућенпог правницима; бившем се суверену СФРЈ једанпут омакло, па је познаваоцима права спочитао „да се не морају увијек држати Закона као пјан плота“. Кратко каже ли се, правно је недопустиво да произвођачи традиционалних сирева, Марко Марковић, Петар Петровић или Миодраг Јанковић – понуде било коме, ма гдје, сир на кушњу, сем ако то не би било на зеленој пијаци. Продајна изложба јестивих инсталација тек не долази у обзир... Пошавши од литерарно увјерљиве константе, а по којој је један Павићев јунак појео залогај сира са залогајем хљеба, потом ишчекујући у какве ће му се квалитетне мисли да претвори тај сир и хљеб, Књижара Со неће одустати од идеје да Сиру, и свим књигама у којима се древни укус помиње – укаже хвале вриједну пажњу. Сајам традиционалног сира је отуд реалност. И рекло би се – нужност, у временима у којима свим средствима и начинима морамо да спасавамо традиционалне млијечне укусе у одумирању. Никола Маловић |
