Весна Тријић

Блиц, 31. децембар 2010.

Из прошлогодишње литерарне продукције издвојила бих само једну књигу прича, и то Маловићеве „Пругастоплаве сторије“: дозвољавајући да фантастична ишчашења потпуно оголе стварност једног пропалог друштва, аутор је дрзак и бескомпромисно тенденциозан, али и без илузија да уметност данас може било шта да промени, оплемени или побољша; његов темперамент и регионална обележја тематике значајно освежавају домаћу књижевност.

У бурлескно усковитланом свету Р. Б. Марковића попуштају границе између стварног и могућег, па живи и мртви, „прави“ људи и литерарни јунаци праве готово несхватљив метеж; али, та наизглед хаотична визија је уређена до најситнијег детаља и у „Госпођи Олги“, роману о малограђанској култури која се најрадије бави страначким скандалима и голицавим аферама, има један од својих најсавршенијих израза.

Јунаци Матијевићевог романа-омнибуса су сувишни људи који, болесни од осећања и подивљалих мрачних мисли, последњи пут покушавају да се ускладе са светом; њихове патње су још болније зато што се сручују на плећа кловновски бизарних и беспомоћних бића, чиме се из корена мења ауторов имиџ „ироничног поете“.

Роман Гордане Ћирјанић настаје од лирских и морбидних самоанализа слабића и издајника, (анти)јунака нашег доба који у себи види префињено биће, истанчано читањем многих књига, а у ставри не сасвим небитан лик, јер је невољен и неспособан да воли; што је најлепше, роман може да буде читан из више подједнако привлачних и битних углова.

Најпријатније овогодишње изненађење приредио нам је Зоран Петровић својим првим романом „Камен близанац“; путовање његовог јунака, „малог сарајског ич оглама“ Агона по устаничкој Србији може да се прати као развој односа између наше књижевности и историје, од епске песме и житија до Иве Андрића и Радослава Петковића; убризгавајући нови живот расходованим приповедачким обрасцима, аутор сведочи и о сјају и о беди српског постмодернизма. Ипак претпостављам да то није све, јер 2010. година јесте прошла али ће се књиге које су у току ње објављене читати и у наредним месецима.

* Никола Маловић, Пругастоплаве сторије, Лагуна

* Радован Бели Марковић, Госпођа Олга, Евро-Ђунти

* Владан Матијевић, Врло мало светлости, Агора

* Гордана Ћирјанић, Оно што одувек желиш, Народна књига

* Зоран Петровић, Камен близанац, Геопоетика