„Херцег-Нови је српска творевина из средњега вијека. Започео га је градити босански краљ Стјепан Твртко I. седам година прије Косова – дакле године 1382. – а доградио га је, проширио и уљепшао синовац му херцег Стјепан – Стјепан Вукчић Косача – отуда му доцније и име Херцег-Нови.“

Томо К. Поповић

*

Прву историју града Херцег Новог, основаног 1382. због трговине сољу, написао је Томо К. Поповић (1853–1931), управитељ Српске поморске школе, свједок времена, добротвор и задужбинар.

Поповићев „Херцег Нови“ представља изврсну причу пуну грађе, историјску читанку, палимпсест чињеница. Има у књизи мјеста и за путописе, попут Челебијиног, док неки дјелови подсјећају на романе писане намјено патинираним стилом: шпански браниоци, рецимо, израстају до нивоа романескних карактера, а војвода Лазар – до највећег новског јунака свих времена.

Неспорно је да се овдје ради и о дјелу с наглашеном образовном функцијом, готово па уџбеником из историје града.

„Херцег Нови“ казује како су сви који су градом владали временом најискреније завољели простор на коме су, чак и крсташи, они исти за које се памти да су првих дана по заузећу Новог, пљачком ојадили највише хришћане. Но, Медитеран је то и већ друга-трећа генерација владара, симбиотички се саживљава са простором.                     

Никола Маловић