По свему је необичан човјек који је (1941) написао књигу о националном карактеру Боке Которске. Није рођен у Боки, није био Србин, нити је био православац.
*
Никола Ј. Јурић (1884–1943) завршио је теологију у Ватикану. Као војни капелан исповиједа заробљенике на Мамули. С препоруком заливских патриота, добровољац је током Првог свјетског рата у српској војсци, која му признаје аустријски официрски чин.
Рашчињен је из историји непознатих разлога. Завршио је Правни факултет у Бечу и био инспектор Краљевске финансијске дирекције у Новом Саду. Високом државном чиновнику било је мјесто уз власт, али се он сврстао међу опозиционаре и вратио у Боку.
По капитулацији Краљевине Југославије и успостављању окупационе италијанске власти, Јурић је на мети фашиста, па у истим оним ћелијама које је посјећивао као војни капелан – робија на Мамули. Антифашистичке активности наставио је и за вријеме њемачке окупације. Године 1943. вјешају га Нијемци. Пред многим свједоцима – пуца конопац! Бившег свећеника вјешају други пут. Поново пуца конопац! Умјесто да егзекутор ослободи онога ко жив падне с вјешала, нацисти трећи пут удуплавају конопац...
Био је то човјек који је, иако до краја живота Хрват и католик, написао књигу о српском карактеру Боке Которске.
