Горски вијенац

Петар II Петровић Његош

Горски вијенац

Бокељско издање

Издање посвећено школовању младог Рада (Томова Петровића) у Херцег Новом – и боравцима потоњег владике Петра II Петровића Његоша у Боки Которској.

Мотив слања младог Његоша на Топлу био је другоразредан у односу на намјеру Светог Петра Цетињског да му синовац стасава уз учитеља Јосифа Троповића – духовника и родољуба. Светитељ шаље Рада Томова у Боку као у земљу у којој је оваплоћен Косовски завјет.

О. Гојко Перовић, ректор цетињске Богословије

Оивичен Црном Гором, тим острвом слободе, без школа, без путева, без инфраструктуре и значајнијег облика привреде – Његош је испјевао мисли које се од Хомерових или Есхилових разликују само по томе што су хришћанске.

Ни једна нам друга књига не нуди кључеве за тумачење свих Црних Гора осим „Горског вијенца“.

Бокељски ђак, херцегновски ученик, Петар II Петровић Његош, научио нас је лекцијама о борби за слободу. Ко год каже да су лекције из „Горског вијенца“ превазиђене, да то више нису она времена, да нема Турака, на симболичној равни није рекао ништа: поново се одродило плахо и лакомо.

Замке су по временима растегнуте увијек исте. Или љубиш слободу, или мислиш да си зарадио њеном продајом. Готова формула.

Никола Маловић

Bokeški humor

Priredio:

Nikola Malović

Ako postoji udžbenik za specijalizaciju iz vica, ili za uznapredovale stendap komičare, onda je ovo ta knjiga!

Puna je urnebesnog, plavo-bijelog humora, jedina slične vrste, jer nudi koncentrat kojim u svakoj situaciji možemo poentirati u društvu i biti popularni tokom dugog niza godina.

Pronaći ćemo u njoj mnoge mentalitetske osobine Bokelja, ali i mnoštvo tipiziranih, svevremenskih likova: turiste, sveštenike; Srbe, Hrvate, Bosance i Crnogorce; plavuše, ludake, policajce, političare i prostitutke, konobare, ljubavnike, pijance, kriminalace, supružnike, carinike, bolesnike, studente, pomorce, kapetane... no i zmije, ajkule, zlatne ribice, bakalare, i kotorske mačke...

„Bokeški humor“ oslanja se na viševjekovnu tradiciju svih vrsta obalnih pošalica i govori jezikom cijeloga svijeta.

*

Odsutni?

Profesorica tipično muške kotorske Pomorske škole ulazi na čas, sjeda za katedru, otvara dnevnik i pita Tonija, dežurnog učenika:

- Koga nema?

- Profesorice, svi ga imamo!

*

Isključiva namjera ove knjige je da nasmije i zabavi, te se u druge svrhe ne smije čitati naglas niti prepričavati.

Вита Которанин, неимар Дечана

Током двеста година владавине Немањића Котор је био најкултурнији град српске државе, која је у другој половини XIII и првој половини XIV века била најмоћнија на Балкану

Високе Дечане, задужбину Немањића, Стефана Дечанског и цара Душана, градио је протомајстор Вита Которанин, од 1328. до 1335.

Которска длета исписала су диплому на Високим Дечанима. Манастир исклесан од камена пре скоро 700 година стоји и данас као саливен.

Дечански живопис одуховио је Витино дело. По мноштву фресака, а има их преко 1000, то је једна од најбогатијих цркава на свету.

Вита Которанин саградио је дечански еп пола века пре Косовске битке (1389), подигавши најраскошнију српску средњовековну грађевину – споменик светске културне и уметничке баштине.

*

Ово је књига о српском средњем вијеку, у коме се час селимо на Приморје, у Боку Которску, a час сa обале на континент. Као да је ријеч о каквој историјској читанци, листамо странице по којима цареви, архиепископи, умјетници, дипломате, протовестијари, трговци и занатлије провијавају као јунаци.

Ако је тачно да су српске државничке амбиције увијек биле подаље од мора, за разлику од других медитеранских земаља које је управо Медитеран уздигао и цивилизацијски прославио, зачуђује чињеница колико је Котор као краљев град, главна лука, и као расадник дипломатије, умјетности и занатства – управо значио најмоћнијој средњовјековној држави на Балкану.

Никола Маловић 

Бока Которска и Црна Гора

Бока Которска и Црна Гора

Један рукав Јадранскога мора продро је кроз брда и вијуга се као латинско С, у дужину 29 километара... Тај се затон зове: Бока Которска, или просто Бока.

Свега је у Боци: 5 градова, 121 село са 8030 кућа од којих је 2000 пустих. Урођеника се броји на 35000, а од њих половина мушких живе изван завичаја. По вери три четвртине су православни, а по народности сви су Срби.

Симо Матавуљ

*

Малена Црна Гора већ од више стољећа заузима важно мјесто у историји Турске царевине, и с правом заслужује да се Европа њоме позабави ради витешког одупирања њенијех становника... Зато држим да ће добро доћи опис ове земљице, њенијех становника, њене старије и новије историје, облика владавине, односа према пограничнијем сусједима, начина живота, стања цркве и школе, и опис нарави и обичаја. Сви су Црногорци Славени Српске гране Грчког закона.

Да би се Црна Гора могла лакше описати и познати, најприје ћемо казати што о Боци Которској, која њу од мора раставља.

Вук Ст. Караџић

Istorija bokeljskog pomorstva

Predrag V. Kovačević

Istorija bokeljskog pomorstva

Pred nama je hronologija izuzetne pomorske prošlosti jedinog fjorda na Mediteranu. Istoriju je na zahtjev kotorskih kolega profesora, studenata i učenika Pomorske škole – napisao prof. Kovačević, čime je dao do danas neprevaziđeni istorijski prikaz bokeljskog pomorstva.

Polazeći od opisa Boke kao prirodne luke, autor nam približava vremena od najstarijeg doba do Nemanjića, govori o Boki pod Vizantijom, pod dukljansko-zetskim vladarima, i tokom samostalnosti Kotora; o Herceg Novom u vrijeme kralja Tvrtka; o mletačkom i turskom periodu; razvitku i usponu Perasta, Dobrote i Prčanja; padu Mletačke republike i bokeljskom pomorstvu za vrijeme Napoleonovih ratova; tokom prve austrijske okupacije, tokom ruske uprave, francuske okupacije, engleske intervencije, narodne vlade, ponovo Austrije, s pobunom mornara; piše o pomorstvu Paštrovića i Budve; Bokeljima koji su zadužili rusku mornaricu; i onima koji su dali ruke pomorstvu kneževine Crne Gore...

Povezujući sve plavo-bijele teme, autor kazuje i o lazaretima u Boki, o čuvenim pomorskim školama u Boki, o Bokeljskoj mornarici, i tipovima jedrenjaka u zalivskoj prošlosti...

*

Profesor Predrag V. Kovačević proveo je djetinjstvo u Carigradu. Školovao se u jezuitskoj gimnaziji na njemačkom jeziku, a zatim u klasičnoj ruskoj gimnaziji. Maturirao je u Pragu. 

Pravni fakultet upisao je u Beogradu. U toku studija dodijeljena mu je engleska stipendija, pa je prešao na studije ekonomskih nauka u Kembridž. Diplomirao je na Univerzitetu u Edinburgu. Za izuzetne radne zasluge ukazom Predsjednika SFRJ, Josipa Broza Tita, odlikovan je 1972. Ordenom rada sa zlatnim vijencem.

*

U rukama držimo – zapravo – „Istoriju Boke Kotorske“, jer je istorijom najvitalnije zalivske privredne grane ispričana priča o istoriji Boke Kotorske.

                                                                             Nikola Malović

Bokeški berberin

Nikola Malović

Knjiga o zalivskom Meštru  „Bokeški berberin” je knjiga o čovjeku koji je izučivši jedan koristan i drevan zanat sebi i porodici obezbijedio budućnost, a drugima zadovoljstvo da iz brijačke i frizerske butige izađu vazda uredni i namirisani. Da budu ljudi, u estetskom smislu...

U trenutku nastajanja ove knjige, Milorad Minjo Malović (1944) iz Bijele, najstariji je aktivni zalivski frizer.

Dokumentarna proza prati Malovićev profesionalni život, paralelno sa zbivanjima na domaćoj i svjetskoj sceni – tokom punih 70 godina. Sve što se važno dogodilo u svijetu i nad Bokom Kotorskom u posljednjih sedam država u kojima je barbijer živio, potkazano je unutar ovih korica.

Ko želi da uđe u esenciju frizerskog zanata, ko želi da vidi kako je to biti brijač, uživaće u opisima iz butige koja vazda miriše na losione, kreme i puder. Čitaćemo o načinu na koji raste dlaka, o vrstama kose i brade, o alatima potrebnim da se čovjek dovede u red, o politici uvijek prisutnoj u butigi, o raznim ćudima onih koji sjédaju u rotirajuću meštrovu stolicu te se – okrećući nos kao provu – ogledaju u velikom ogledalu...

Nekad su to bila dva zanata, ali su danas frizerski i brijački zanat spojeni ujedno. Meštar Minjo šiša i brije preko 50 godina. Ponekad pet generacija iz iste familije. Ošišao je preko 100.000 glava. Valjda je zato i postao zalivski zanatski brend. Valjda je zato on deboto – Bokeški berberin.

The Austro-Hungarian Fortresses of Montenegro

S izdavačkim logom hercegnovske Knjižare So, u ediciji Bokeljologija, čiji je urednik pisac Nikola Malović, ovih je dana izašla iz štampe profesionalno dizajnirana knjiga na engleskom jeziku „The Austro-Hungarian Fortresses of Montenegro" Bernarda Salivena.

Gligo Bjelica

Bernard Sullivan

The Austro-Hungarian Fortresses of Montenegro - A Hiker`s Guide

"The Austro-Hungarian Fortresses of Montenegro - A Hiker's Guide" is now available from several bookshops in Montenegro. There are always copies held at the Salt Bookstore to the right of the steps under the clock in the historic main square in Herceg Novi.

Knjiga o žućenici

Pomorska lica Boke Kotorske

Edicija
Bokeljologija
Knjiga 4
Copyright © 2013. by Siniša Luković
Copyright © 2013. by Knjižara So

Urednik:
Nikola Malović

Recenzent:
Petar Palavršić, kustos pomorsko-tehničke zbirke
Pomorskog muzeja u Kotoru

With special thanks to:
Azmont investments

U osnovi naslovne strane:
Austrougarska topografska karta Boke Kotorske

Siniša Luković: „Pomorska lica Boke Kotorske“, Knjižara So, Herceg Novi, avgust 2013. Edicija „Bokeljologija“, knjiga 4. Žanr: popularna istoriografija. Veći srednji format, tvrd povez, 392 str, 470 istorijskih fotografija. Recenzent: Petar Palavršič, kustos pomorsko-tehničke zbirke Pomorskog muzeja u Kotoru. Urednik: Nikola Malović.

Vrijeme od sredine 19. do sredine 20. vijeka, tj. doba druge uprave Austro-Ugarske nad Bokom, doba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pa Kraljevine Jugoslavije – do sada је najslabije ilustrovani period inače prebogate bokeljske povjesnice. Malo je ko pokušao da sagleda što je za ovih 100 godina o kojima govori Siniša Luković, zapravo zapljusnulo Boku.

U Boki Kotorskoj, ili pred njenim obalama, ispisivali su se djelovi opšte istorije: prva svjetska upotreba hidroaviona u ratne svrhe, prvo potapanje podmornice dejstvom hidroaviona, prvi dokumentarni film o podmorničarima. Iz Boke je odnesena morska mina koja će u Egeju potopiti “Britanik”, brod blizanac čuvenog “Titanika”. U Boki se podmorničarstvu naučio admiral Karl Denic, nasljednik Adolfa Hitlera na mjestu šefa Trećeg rajha, strah i trepet Vinstona Čerčila u Drugom svjetskom ratu. Po životnoj priči Georga fon Trepa, komandanta Podmorničke baze austrougarske ratne mornarice u Boki, snimljen je holivudski film „Moje pjesme, moji snovi“.

Nisu samo ratnici ispisivali zalivsku istoriju 19. vijeka. To su bili i naučnici, pisci i avanturisti, poput Spiridona Gopčevića Mlađeg, čovjeka po kome ime nosi jedan od kratera na Mjesecu. U Boku su brodovima stizale ili iz nje odlazile i krunisane glave, poput britanskog Edvarda VIII, ili jugoslovenskog kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Intervju: Radio Slobodna Evropa

Herceg-Novi: Grad sa 100.001 stepenicom

Herceg-Novi dobio je knjigu koja ga determiniše.

U samostalnom izdanju hercegnovske Knjižare So (edicija Bokeljologija, knjiga 3), početkom jula 2011. izašla je iz štampe žanrom atipična, književna fotomonografija Nikole Malovića.

Riječ je o luksuznoj knjizi u tvrdom povezu, koja pomijera granice što to sve knjiga može da bude. Jer „Herceg-Novi: Grad sa 100.001 stepenicom“ – fotomonografija je, i književni tekst, i turistički vodič, i unikatan suvenir, i – osmišljeni kulturološki koncept. Na svim udruženim ravnima kazuje o najvećoj posebnosti Herceg-Novog, o specifičnom arhitektonskom nasljeđu – o skalama, s konkretnom istorijskomom i civilizacijskom pričom.

Knjiga slične vrste nisu učestale; spadaju u one rijetke, „s potpisom“.

Potpis Nikole Malovića, dobitnika nekoliko visokih priznanja u srpskoj književnosti – evidentan je u ovom slučaju na svakoj od 350 posebno dizajniranih strana. Malovićeva je poetika zahtijevala da sve fotografije budu crno-bijele, da na njima nema ljudi, da tekstovi budu pisani književnim stilom, da knjiga postane interaktivna time što se sa upisanim imenom i prezimenom vlasnika može ovjeriti dvojezičnim pečatom, i da zauvijek ostane kao prezenca – ne samo zato što je naglašeno estetična, već stoga što kazuje o kompletnom a specifičnom, arhitektonskom nasljeđu Herceg-Novog.

Ko god želi da fotomonografiju najbolje spozna kao dobro ukomponovanu cjelinu, najprije valja da prouči njen Sadržaj – na čak 4 strane. Svi boldovani naslovi predstavljaju brojne foto-ture, a neboldovani – naslove tekstova; evo tek nekih: Najpoznatije gradsko stepenište, Remućaduri, Sve skale u dvama zalivskim rječnicima, Stepenište slikano kamilicom, Stepenišni potoci, Škovacin, Kaldana, Hladovite skalinade, Baškarić, Hercegnovsko stepenište je ulica, Stepeništa sa dva lica, Skale i zdravlje, Kaldrma kroćata, Vrste skala, Koliko stepenica gradi stepenište... Posljednja trećina knjige predstavlja Apendiks, u kome se nalaze tekstovi o svim HN-geografijama, sad iz turističkog ugla. Slijedi kratko podsjećanje što se to dogodilo u Zalivu, regionu i svijetu tokom istraživačkog rada („Dogodilo se tokom 2010. Dok je u Herceg-Novom vladao mir“), nailazimo potom na tekst suvenirskog koncepta i na inkorporirane kuriozitetne suvenirske Potvrde, ćiriličnu, latiničnu i onu na engleskom, iza čega čitamo popis literature, i bilješke o autoru.

Malović je, dakle, kompletan autor tekstova i fotografija, duh što je bdio čak i nad takvim sitnicama kao što je, na primjer umanjena do minijature, jedna skalinada iz luštičkih Zambelića, a koja se u donjem lijevom i desnom uglu, kao refren ponavlja sve vrijeme, odmah do oznake paginacije, pored broja konkretne fotomonografske stranice.

Kao dobar čitalac – koji uvijek podvlači misli koje vrijedi podvući – Malović je i u tom smislu bio inovativan, predvidjevši koja bi to promišljanja o skalama mogla da stoje zasebno, kao sentence, te ih dao u posebnom podnaslovu: Podvučeno tokom čitanja. Evo tih misli i opažanja:

„Svako lijepo hercegnovsko stepenište ima dva svoja lica. Posmatrač nikad ne može da vidi oba. Jer ili gleda uz, ili mu se divi niz skale.

*

„Skalin i skalin daju skaline, a skalini – skalinade.

*

„Stepenica gubi jedninu kada su ih dvije.

Niko ne zna koliko mora da ih bude, eda bi iz njih izraslo stepenište.

*

„Što si više skala prošao, više o njima znaš.

Ko prođe mnoga stepeništa, taj ih i upozna.

*

„Svih sam se čuda nagledao, ali da neko stotine stepenica savlađuje sa sve bebom u kolicima, mislim da može da se kao fenomen opazi samo u Herceg-Novom.

*

„Istraživački rad na ovoj knjizi otkrio je ono o čemu ne bismo niti promišljali da upravo nije bilo istraživačkog rada na ovoj knjizi.

*

„Mnoga stepeništa iz ove knjige ni danas ne postoje precizno ucrtana na mapama Grada.

*

„Vremena su deboto uzela da se presvlače kao zmije.

Sa skala se lijepo vidi...

*

„Sa skalama na vi – oni su koji po nesreći imaju anginu pektoris. I oni koji pate od degenerativnih oboljenja koljena.

*

„Valja imati srce za obilazak Herceg-Novog, grada sa 100.001 stepenicom.

*

„Vratimo u Grad školovane naše sinove i kćeri. Jedino u tom pravcu može da se razvija Novi.“



Pogledajmo, na kraju, šta piše na zadnjoj korici, i ko tamo preporučuje ovo unikatno izdanje:



„Od osnivanja 1382. do danas, Herceg-Novi leži na kaskadnom terenu. Umjesto mnogih ulica – ima mnoga stepeništa. Herceg-Novi ima više stepeništa nego „pravih“ ulica. Vremenom su stepenice ili skale postale simbolom Grada.

„Književna fotomonografija „Herceg-Novi: Grad sa 100.001 stepenicom“ donosi katalog od preko 500 slika iz, pazimo: Starog grada, Grada, s Hercegnovske rivijere, svega Zaleđa, s Poluostrva i sa Ostrva. Unutar ovih korica nalazi se najveća ikad objavljena kolekcija stepenika i skalinada.

„Knjiga govori o istoriji stepeništa, o vrstama kamena, majdanima, alatima, zanatima, najdužim gradskim stepeništima, najpoznatijim, najljepšim, onim sa dvama licima, neobičnim...

„Time što se u Knjižari So na glavnom hercegnovskom trgu može ovjeriti dvojezičnim pečatom – ova knjiga postaje ono što je do sada knjiga rijetko bila – unikatni suvenir. Baš takav suvenir svjedoči da je njen vlasnik, samim tim što se odnekud obreo na centralnom Trgu, uspio da savlada brojne skale. Bez sve šale: valja imati srce za obilazak Herceg-Novog, grada sa 100.001 stepenicom.



„Herceg-Novi je konzulski grad sa dvosmernim stepenicama koje se uzdižu od mora ka nebu.“

Zoran Lutovac, ambasador Srbije u Crnoj Gori



„Hercegnovske stepenice imaju vrh na oba kraja. Mnogi ih broje i proklinju, a tek na cilju shvate da su se, i

šli nadole ili nagore, uvek uspinjali.“

Grad_sa_100.001_stepenicom_pecat_mala
Đorđe Malavrazić, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2, Novljanin



„Svaka novska skala ima svoju priču i svoju tajnu, a to je mnogo više od puke istorije i graditeljskih poduhvata kada o tome govori Nikola Malović.“

Olivera Doklestić, književnica, Novljanka“



Gligo Bjelica